Vladajuća partija Jedinstvena Rusija proglašena je očekivanom pobednicom trodnevnih parlamentarnih izbora. Prema prvim procenama, stranka koja je na vlasti više od dve decenije osvojila je 57,5 odsto glasova. Još nije poznato da li će Jedinstvena Rusija zadržati dosadašnju dvotrećinsku većinu.

Druga najjača snaga biće komunisti sa 13,6 odsto glasova, a sledi populistička desničarska Liberalno-demokratska partija Rusije (LDPR) sa 9,2 odsto. Stranka Novi ljudi dobila je nešto manje od osam odsto glasova, a Pravedna Rusija 5,1 odsto.

To znači da će svim dosadašnjim parlamentarnim strankama uspeti da ponovo uđu u Dumu. Konačni rezultati izbora, prema rečima predsednice Centralne izborne komisije Ele Pamfilove, biće poznati najranije u petak (25. septembar).

Na izborima samo stranke lojalne Kremlju

Sve stranke koje su učestvovale na izborima lojalne su Kremlju i podržavaju ruski rat protiv Ukrajine. Glasanje koje kritičari vlasti nazivaju farsom smatra se važnom potvrdom ratne politike šefa Kremlja Vladimira Putina.

Za Jedinstvenu Rusiju kandidovalo se na desetine ratnih veterana. Stranka se suočila sa dosad najtežom predizbornom kampanjom zbog teške ekonomske krize, zamora od rata i nezadovoljstva građana.

Pokušaji manipulacije i nadzor vojnika

Opozicione snage koje se zalažu za mir nisu dobile dozvolu za učešće na izborima. Nikolaj Ribakov, predsednik stranke Jabloko, kojoj je najpre bilo dozvoljeno učešće, a zatim je ipak skinuta sa glasačkog listića, demonstrativno je poništio svoj glasački listić. Prethodno je pozvao pristalice stranke da učine isto.

I Jabloko i tradicionalno jaki komunisti žalili su se da je njihovim posmatračima u stotinama slučajeva onemogućeno da kontrolišu glasanje na biračkim mestima.

Ruske vlasti govore o sajber-napadima

Prema navodima nezavisnih posmatrača izbora, u Sankt Peterburgu se zapisnici sa biračkih mesta nisu poklapali sa brojem birača čiji je glas evidentiran.

Na više biračkih mesta navodno je snimljeno i kako se unapred popunjeni glasački listići ubacuju u glasačke kutije. Servis BBC-ja na ruskom jeziku izvestio je da su državni službenici u provincijskim oblastima bili primoravani da glasaju.

Poslednjeg dana glasanja u Moskvi prijavljeni su problemi sa elektronskim izbornim sistemom. Predsednica Centralne izborne komisije Pamfilova izjavila je da je sistem u glavnom gradu bio meta sajber-napada. Nije rekla ko je odgovoran za napade.

Nezavisni ruski medij SotaVision izvestio je da pogođenim biračima kao alternativa nisu uručivani papirni glasački listići. Umesto toga, od njih je traženo da glasaju putem elektronskog terminala.

Leonid Volkov, ranije bliski saradnik opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji je 2024. godine preminuo u zatvoru, izrazio je sumnju da su navodni problemi sa sistemom za izdavanje papirnih glasačkih listića namerno izazvani kako bi se više ljudi navelo na elektronsko glasanje. „Tražite papirni glasački listić!“, napisao je Volkov na platformi X.

Prvi izbori za Dumu od početka rata protiv Ukrajine

Ovo su bili prvi izbori za Dumu u Rusiji od početka Putinovog rata protiv Ukrajine u februaru 2022. godine. Ruski predsednik pozvao je građane da glasom doprinesu pobedi.

Prema zvaničnim podacima, izlaznost je sa više od 56 odsto bila veća nego 2021. godine. Podaci Centralne izborne komisije pod kontrolom Kremlja ne mogu se nezavisno proveriti.

Uprkos protivljenju Ukrajine, izbori su prvi put održani i u delovima ukrajinskih oblasti Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson koje je okupirala Rusija.

U Donjeckoj oblasti ubacivanje glasačkih listića u kutije nadzirali su naoružani vojnici. Ponovo su izbori održani i na crnomorskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala još 2014. godine.

Uz informacije Štefana Laka, ARD-ovog dopisništva u Kelnu za Moskvu