Razumljivo je što vlada velika euforija jer je konačno došlo do razmene zarobljenika između Ukrajine i Rusije. Svojim porodicama se vraća sedamdeset ljudi koji su uglavnom nepravedno bili zatočeni. To su dobre vesti koje bude uzdržanu nadu da bi se nešto moglo pokrenuti i kod konflikta na istoku Ukrajine i oko aneksije Krima.
Taj konflikt Moskva i Kijev vode na svim nivoima – vojno, politički, ekonomski i hapšenjem ljudi. Oni postaju politički taoci koji se mogu iskoristiti u nekakvom dilu. Moto je „ja tebi, ti meni“. Koga dajemo, koga dobijamo, i kakve koristi imamo od toga? Tom logikom je došlo do ove razmene.
Ali po toj logici Ukrajina nije najbolje prošla. Naravno, neki ljudi su na slobodi, ali je Kijev to skupo platio. To se najjasnije pokazuje na primeru Vladimira Zemaha kojeg je ukrajinski sud iznenađujuće oslobodio pre razmene. On je važan svedok u procesu koji se u Holandiji vodi zbog obaranja malezijskog aviona nad istokom Ukrajine. Neki stručnjaci čak veruju da je Zemah sam učestvovao u obaranju letelice.
Skandal je što je taj čovek sada u Rusiji. To opterećuje odnose Ukrajine sa Holandijom i time sa EU. Uzalud su holandski posrednici protestovali, uzalud su poslanici Evropskog parlamenta pisali novom predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Šef države pak dela po devizi „Ukraine First“ i time radi u svoju korist. Za Zelenskog je razmena zarobljenika veliki uspeh koji mu je preko potreban.
Njegovoj zemlji to može da stvori teškoće. Obaranje aviona na liniji MH17 pre pet godina označilo je početak sankcija EU protiv Rusije zbog sukoba na istoku Ukrajine gde Moskva podržava separatiste. U Evropi bi se moglo postaviti pitanje zašto se solidarisati sa Ukrajinom kada Ukrajina ne uzvraća? To bi bio dodatni uspeh za Kremlj.
Nadalje je sporno pitanje 24 ukrajinska mornara koje su Rusi prošle jeseni pohapsili pred obalama Krima. Međunarodni sud UN za pomorsko pravo već je tražio da se oni bez odlaganja oslobode – bez ikakve protivusluge Rusiji. Moskva je to samo ignorisala. Sada je razmenila mornare za svoje ljude i istovremeno se oslobodila optužbe da u tom slučaju drži nevine.
Slično je sa rediteljem Olegom Sencovim koji je u Rusiji bez ikakvog dokaza bio osuđen na dvadeset godina u logoru. Ni u tom slučaju Kremlj više ne mora da se pravda što drži čoveka u zatvoru samo jer je protestovao protiv aneksije Krima.
Kritički tonovi zbog ove razmene čuju se i u Ukrajini. Ali šira javnost je umorna od sukoba sa Rusijom i dobro prihvata razmenu zarobljenika. Zelenski osvaja poene.
Njegov ruski kolega Vladimir Putin mogao bi da bude još veći pobednik: još jednom je svojim zemljacima poručio kako se brine za sudbinu Rusa u Ukrajini. Kremlj je tobože pokazao spremnost za kompromis, a zapravo je opet hladnokrvno progurao svoj interes. To treba da imaju u vidu svi koji se sada nadaju brzom završetku sukoba oko istoka Ukrajine i Krima.