Svako ko je poverovao da će ruski predsednik Vladimir Putin pred Ujedinjenim nacijama izneti neki predlog za kompromisno rešenje za Siriju i da će se makar retorički ograditi od Bašira al Asada, ostao je razočaran. Putin je jasno stavio do znanja da je koalicija protiv „Islamske države“, koju bi u Ujedinjenim nacijama podržala Moskva, moguća jedino uz učešće Asadovog režima.

Ili sa Asadom…

Isto tako, Putin trenutno, ali možda i ubuduće, neće da dopusti Asadov pad. I to iz principa. Naime, Putin je protiv svakog stranog mešanja u unutrašnje stvari neke države. Ne samo da time Putin štiti Asada kao svog partnera na Bliskom istoku, već i odbacuje svaku zapadnu kritiku svog spornog sistema vlasti u Rusiji.

Tek da se zna: Putinova osuda svakog inostranog mešanja u unutrašnje stvari država ne obuhvata rusku aneksiju ukrajinskog Krima koja je u suprotnosti sa međunarodnim pravom ili moskovsku podršku separatistima na istoku Ukrajine.

Svojim držanjem, ruski predsednik Putin prisiljava Zapad da u sirijskoj krizi bira – kako kaže jedna nemačka izreka – između kuge i kolere. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija prihvatiće Asada kao faktičkog partnera u borbi protiv terorista „Islamske države“, čime ne samo da bi se stabilizovala Asadova vlast, već bi se ojačala uloga Rusije kao globalnog igrača u svetskoj politici. Time bi bila probijena zapadna politička izolacija Rusije, kao deo sankcija zbog uplitanja Moskve u sukob u ukrajinskom komšiluku.

…ili kao i do sada

U suprotnom će sve da se odvija kao do sada. Ne bude li dogovora sa Putinom, situacija u Siriji ostaće nepromenjena. Dodatni milioni izbeglica utočište će tražiti najverovatnije u srednjoj Evropi.

Treću opciju – rizičnu intervenciju neke zapadne vojne sile koja bi uključila i masovnu upotrebu kopnenih trupa, i to bez mandata Ujedinjenih nacija – u zapadnim prestonicama za sada niko ne bi ni da glasno spomene.

Zapadu, koji još uvek neće da prizna svoju slabost i nemoć, predstoje teške odluke. U svakom slučaju, vreme američkog soliranja na Bliskom istoku je prošlo, što je, naposletku, pojasnio i američki predsednik Obama u svom obraćanju pred Ujedinjenim nacijama.