Skoro tri nedelje nakon početka ruskog agresorskog rata u Ukrajini, ministri finansija Evropske unije sastali su se u Briselu da razgovaraju o tome kako se nositi sa posledicama rata i posledicama oštrih sankcija Rusiji. Rezultat je – opšte čekanje. „Potreban nam je snažan, zajednički odgovor“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

-pročitajte još: Rat u Ukrajini pogađa nemačku auto-industriju

Đentiloni je ostavio otvorenim kako bi ovaj snažan odgovor trebalo da izgleda za ekonomiju i fiskalnu politiku evrozone. Jedino što je jasno jeste da se EU u narednoj godini neće vraćati na umerenu politiku duga i pravila Pakta za stabilnost i rasta, kako je to bilo planirano. Pravila za novi i ukupni dug su već suspendovana zbog pandemije korone. Komesar Đentiloni je naveo da su dugovi zemalja sa zajedničkom valutom evro već skoro 100 odsto ekonomske proizvodnje. A to je istorijski maksimum, ne uzimajući u obzir posledice rata.

Mnogo neizvesnosti

Šef Evrogrupe, irski ministar finansija Paskal Donoho, očekuje da će se cena rata osetiti širom Evrope. Naravno da se to ne može porediti sa ljudskim stradanjima u Ukrajini. „Mi smo zapravo veoma snažni započeli ovu novu krizu“, kaže on, ističući da je privredni rast nakon pandemije ponovo porastao, uz podršku fonda EU za oporavak. To je onda trebalo da se iskoristi da se izađe iz nagomilanog duga. Ali, ništa od toga. Jer, zbog ruskog agresorskog rata ta računica više ne funkcioniše.

„Rat će imati ozbiljne posledice jer će rasti cene roba i sirovina, jer će rasti inflacija. Reč je i o budžetskim politikama koje neke zemlje-članice moraju da usvoje da bi se izborile sa cenama energenata i izbegličkom krizom“, upozorio je Đentiloni. „Moramo biti spremni u ovim neizvesnim vremenima da naše politike održimo koordinisanim i agilnim, što znači da se moramo stalno prilagođavati.“

Prognoze nemoguće, možda tek u maju

Trenutno niko ne može da pravi ozbiljne prognoze ekonomskog razvoja za ovu godinu. To u velikoj meri zavisi od trajanja rata, rekao je Đentiloni. Nemački ministar finansija Kristijan Lindner bio je oprezan optimista i veruje je da je rast i dalje moguć. Međutim, Evropska centralna banka (ECB) u svojoj analizi za ovu godinu računa sa stagflacijom, odnosno kombinacijom nultog rasta i prekomerne devalvacije ili inflacije valute. Đentiloni je najavio da Evropska komisija neće moći da iznese pouzdanu prognozu do maja.

Neke zemlje EU žele da se suprotstave socijalnim posledicama eksplodirajućih cena gasa, nafte i električne energije smanjenjem poreza ili popustima na benzinskoj pumpi, kao što Francuska i Nemačka sada očigledno planiraju da urade. „Obe zemlje su mišljenja da moramo da organizujemo brzu, ciljanu, privremenu podršku privredi i stanovništvu. Radi se o ublažavanju negativnih efekata“, rekao je ministar finansija Lindner. On je istakao „kratkoročno“, jer su popusti na benzin i subvencije za grejanje skupi za državnu kasu. Prema ekspertima u EU, država ne može dugoročno da subvencioniüe troškove energije.

Cene energenata, koje su već ekspresno porasle pre izbijanja rata, trenutno su zasnovane na očekivanjima tržišta da bi stvari mogle da se pogoršaju. Još uvek nema stvarne, fizičke nestašice nafte ili gasa na svetskim tržištima jer Rusija nastavlja da isporučuje, a najveći kupac, odnosno EU, neće uvesti embargo na isporuke iz Rusije. To je ponovo potvrđeno na poslednjem samitu EU u Versaju prošle nedelje.

Nove „ideje“, ali bez fonda za posledica rata

Ministri finansija EU sada razmatraju kako bi se restrukturiralo formiranje cene energije i struje. Povezivanje cena struje sa cenama gasa, na primer, sada mnogima izgleda zastarelo. Italija i Francuska vode kampanju za osnivanje novog fonda EU za posledice rata, koji bi trebalo da funkcioniše na sličan način kao i fond za oporavak nakon korona krize. Po prvi put u istoriji EU, ovaj fond za oporavak finansiran je zajedničkim dugom i obuhvata do 750 milijardi evra.

Međutim, Nemačka, Holandija, Austrija i drugi odbijaju novi fond koji se finansira dugom. Pre svega treba uložiti novac koji se nalazi u fondu Korona i u redovnom budžetu EU, navodi nemačko Ministarstvo finansija. Na prošlonedeljnom samitu u Versaju, većina zemalja EU odbacila je italijansko-francusku inicijativu. Odlučeno je samo da se razvije novi „investicioni model“ za zaštitu klime i izdatke za odbranu.

Prema rečima šefa Evrogrupe Donohoa, razgovaraće se o novim „idejama“ za finansiranje ratnih i odbrambenih troškova. Samo jedna stvar je danas jasna, rekao je ekonomski komesar EU Đentiloni: „Neće biti povratka normalnim pravilima.“

EU mora komplet da se reorganizuje

Žan Pizani-Feri, ekonomista briselskog ekonomskog istraživačkog centra Brojgel, u jednoj analizi pravi sledeću kalkulaciju: Države EU bi samo ove godine morale da potroše 50 milijardi evra kako bi ublažile šok cena energije, sirovina i hrane. Uz to, treba dodati 75 milijardi evra za troškove odvajanje od ruskih snabdevanja energentima. Još 30 milijardi - za pomoć izbeglicama i humanitaru pomoć. Za povećanu potrošnju za odbranu on račuan najmanje dodtanih 20 milijardi evra.

Evropska unija mora da se oprosti od nade u oporavak posle pandemije korone, kaže Žan Pizani-Feri. „Dugoročno gledano, EU mora da reorganizuje celokupan politički sistem, budžetsku politiku, makroekonomske ciljeve, tržišne regulative i podelu zadataka između EU i država-članica.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.