Poternica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) bitno je ograničila putovanja Vladimira Putina. Po zvaničnim podacima Kremlja, ruski predsednik je ove godine putovao 22 puta, ali svega četiri putovanja su ga vodila u inostranstvo.

Pre ruskog napada na Ukrajinu i pre pandemije koronavirusa te brojke su izgledale drugačije. Na primer, 2019. godine Putin je imao 55 zvaničnih putovanja, od čega su njih 20 bila putovanja u inostranstvo. Posetio je samit G20 u Osaki, imao je radne posete Francuskoj, Italiji, Finskoj, učestvovao je na samitu BRIKS-a u Brazilu, posetio predsednika Erdogana u Turskoj.

Ove godine Putin se ograničio na posete Kini, Kazahstanu, Kirgistanu i Belorusiji. Nijedna od tih zemalja ne spada u 123 države koje priznaju Međunarodni krivični sud.

Ruska saradnja sa zemljama Golfskog zaliva

Ni Ujedinjeni Arapski Emirati, ni Saudijska Arabija koje su upravo domaćini ruskom predsedniku, ne spadaju u zemlje koje priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda. Ipak, ovo je prvo putovanje posle napada na Ukrajinu februara 2022. koje ruskog predsednika odvodi u države koje ne spadaju u tradicionalne ruske saveznike.

Međunarodni krivični sud je 2. marta ove godine izdao međunarodni nalog za hapšenje ruskog predsednika kao i za hapšenje poverenice za dečja prava u predsednikovom kabinetu Marije Lvove-Belove. Njima se stavlja na teret kidnapovanje dece iz ukrajinskih područja pod ruskom okupacijom.

Putinov „oproštaj od globalne bine“

„Nije prvi put da Međunarodni krivični sud izdaje poternicu za nekim šefom države, ali je Putin ipak državnik najvišeg ranga u istoriji Suda“, napisala je u svom tekstu Marti Flaks, direktorka Inicijative za ljudska prava pri američkom Centru za strateške internacionalne studije.

Ona je dodala da postoji izuzetno mala verovatnoća da Putin poseti neku od zemalja koja priznaje ovaj sud, jer je i pre ukrajinskog rata Putin retko posećivao ove zemlje: „Putin je 2022. čak odbio učešće na samitu G20 u Indoneziji ili na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Tajlandu, iako ni jedna od zemalja koji su bili domaćini nije priznala nadležnost Suda.“

Ograničen mandat Međunarodnog krivičnog suda

Na Putinovom primeru se ne pokazuje samo snaga, već i slabost tog Suda. Naime, istraga i poternica se ne odnose na napad na Ukrajinu, već na kidnapovanje i preseljenje ukrajinske dece – hiljade njih su transportovani u Rusiju i tamo se prevaspitavaju.

Razlog je to što su zemlje potpisnice koje priznaju nadležnost Suda, na konferenciji u Ugandi 2010. zaključile da Sud ima pravo da krivično goni agresora u ratu samo ako su i agresor i žrtva napada već priznali nadležnost suda. Izuzetak je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji takođe može naložiti pokretanje postupka, ali tamo Rusija ima pravo veta, pa takav scenario nije verovatan. Zato Međunarodni krivični sud ne može da optuži Rusiju za napad na Ukrajinu.

Ni mnoge zapadne zemlje ne priznaju nadležnost Suda

Istraga se ne može povesti ni protiv svih drugih zemalja koje ne priznaju nadležnost ove međunarodne sudske instance. Među njima su Sjedinjene Američke Države, Izrael, Indija, Kina, Saudijska Arabija i Turska.

„Nedostatak volje vodećih zapadnih zemalja da se same podvrgnu normama sveobuhvatne međunarodne pravde, potkopava verodostojnost Zapada spram Rusije“, piše ekspertkinja za bezbednost Betina Festring u stručnom časopisu Međunarodna politika (IP). „Pre svega afričke vlade prebacuju Sudu da goni uglavnom Afrikance, dok predstavnici moćnih država jedva da imaju nečega da se pribojavaju.“

Šefica južnoafričke diplomatije Naledi Pandor je u jednom intervjuu kritikovala dvostruke aršine Suda: „Postoje mnoge zemlje koje učestvuju u ratovima, koje prodiru u druge zemlje, ubijaju ljude i hapse političke aktiviste. Ni jednu od njih do sada Sud nije sprečio u tome. Izgleda da oni koji imaju moć i uticaj u globalnoj zajednici bivaju pošteđeni.“

Štiti li Ukrajina svoje vojnike?

Čak ni žrtva agresije Ukrajina ne stoji u potpunosti iza Međunarodnog krivičnog suda, smatra stručnjakinja za bezbednost Festring. Ona podseća da je Kijev posle ruske okupacije Krima 2014. zamolio Sud da pokrene istragu, ali Ukrajina do sada nije potpisala da priznaje nadležnost Suda. „Očigledno postoji velika zabrinutost da bi i njeni sopstveni vojnici mogli dospeti u fokus istrage“, kaže Festring.

Na južnoafričkom samitu BRIKS-a u avgustu kontroverze u vezi s Međunarodnim krivičnim sudom postale su vidljive. Južnoafrički domaćini su, uprkos međunarodnoj poternici, pozvali Putina u Johanesburg. A Južnoafrička Republika je, uprkos žestokoj kritici, još uvek među zemljama koje zvanično priznaju Sud.

Putin je odustao od učešća, pa je u Južnoafričkoj Republici, kao i na samitu G20 u Indiji, umesto njega Rusiju predstavljao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Stručnjakinja za bezbednost Betina Festring izvlači porilično otrežnjujući zaključak: „Sve dok međunarodna zajednica ne pronađe konsenzus da će procesuirati zločine i agresiju bez obzira o kojoj zemlji ili ličnosti se radi, Putin neće morati da odgovara za svoju agresiju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.