Ruski hakeri su ponovo u udarnim vestima. Aktuelna kriza u Kataru možda je izazvana jednom lažnom vešću koju su Rusi podmetnuli državnoj novinskoj agenciji Katara, preneo je CNN pozivajući se na FBI. Više zemalja regiona poslednjih dana prekinulo je diplomatske odnose s tim emiratom u Persijskom zalivu. A samo nekoliko sati pre toga, nova otkrića o predsedničkim izborima u SAD uzburkala su javnost. Jedan američki medij objavio je jedan poverljiv papir tajne službe NSA, prema kojem je ruska vojna tajna služba pokušala da startuje kiber-napad na najmanje jednog američkog proizvođača softvera sa registraciju birača.

„Slobodni umetnici“

Takvi izveštaji su veliki uspeh za ruske hakere, kaže Andrej Soldatov. „Ono što zaista znaju, jeste da postignu da se o njima priča“, kaže tvaj stručnjak za DW. On je glavi urednik ruskog internet-portala Agentura.ru koji se bavi temama kao što su tajna služba, špijunaža i terorizam. Povećanje uticaja Moskve na javnost je jedini rezultat hakerskih aktivnosti na izborima u SAD i nedavno u Francuskoj. „Njima uspeva da Rusiju prezentiraju kao zemlju koja može da se umeša u evropske i druge izbore“, kaže Soldatov, „a mnogima u Rusiji se to sviđa“.

Rusija stalno demantuje optužbe da se njeni hakeri mešaju u izbore širom sveta. Na državnom nivou se to ne radi, ponovo je rekao predsednik Vladimir Putin u jednom razgovoru s novinarima od početka juna. Šef Kremlja ipak je priznao da možda ima „patriotski raspoloženih“ hakera koji smatraju da „daju svoj doprinos“ borbi protiv kritičara Rusije. Hakeri su neka vrsta „slobodnih umetnika“ koji kad se ujutro probude, pročitaju nešto o međudržavnim odnosima pa postanu aktivni, rugao se Putin.

Nekoliko ljudi na državnom nivou kontrolišu akcije

Soldatov o takvim izjavama kaže da je sistem u stvarnosti komplikovan i ipak efikasan: „Ima nekoliko ljudi na najvišem državnom nivou, koji taj rad (hakera) koordinišu, kao i grupa neformalnih aktera, kaže ovaj stručnjak; „to mogu biti PR-agencije ili jednostavno grupe ljudi koji se ništa ne dogovaraju sa različitim kancelarijama, već rade direktno sa Kremljom“. A to ih, kaže, čini bržim i fleksibilnijim.

„Pošto ti ljudi nisu deo državne birokratije, ne mogu da snose odgovornost kao predstavnici države“. Prema rečima Soldatova, tu metodu je Rusija početkom ovog veka u unutrašnjosti zemlje uspešno testirala u borbi protiv opozicionih i kritičkih novinara. Kasnije je Moskva, veli, takve akcije prenela i u inostranstvo, na primer, u proleće 2007. u kiber-napadu na vladine strukture u Estoniji. Odgovornost za to su preuzeli aktivisti omladinskog pokreta „Naši“ odanog Kremlju.

U službi tajnih službi

Snaga ruskih hakera je mešavina nasleđa Sovjetskog saveza i moderne državne politike Rusije, rekao je Soldatov na jednom predavanju u Berlinu. SSSR je, prema njegovim rečima, obrazovao „najviše inženjera širom sveta“. Posle raspada sovjetskog carstva su se, kaže ovaj stručnjak, oni pobrinuli za to da ruska IT-branša postane jedna od najboljih na svetu. Ti ljudi su, prenosi Soldatov, poput mnogih Rusa imali osećanje da ih je 90-ih godina „Zapad prevario“. A to je, dodaje on, bilo plodno tlo za za one hakere koji su se stavili u službu tajnih službi.

Posle ruske aneksije Krima 2014 situacija se, tvrdi Soldatov, još jednom promenila. On kaže da postoji tešnja saradnja ne samo između kriminalnih hakera i tajnih službi, već i između državnih struktura i IT-branše. U klimi straha i mobilizacije IT branša nije u stanju da kaže „ne“ kada je tajne službe zamole da izvede neke osetljive poslove kao što su takozvani DdoS-napadi (blokade internet-službi većim brojem poziva).

Evo u čemu je efekat ruskih hakera

Neretko hakeri mogu da budu i patriotski motivisani a država to koristi, kaže Soldatov. Kao paradni primer ovaj stručnjak navodi događaje iz 2002. u sibirskom Tomsku koji je jedno od glavnih ruskih IT-uporišta. Studenti tamošnjeg renomiranog univerziteta su na svoju inicijativu onesposobili jedan internet-sajt koji je širio informacije islamskih boraca na severnom Kavkazu. Ruska tajna služba FSB je, kako kaže Soldatov, pohvalno saopštila da su hakeri izvršili „svoju patriotsku obavezu i tada je Kremlj to otkrio za sebe.“

I pored porasta uticaja ruskih hakera širom sveta, Soldatov ne vidi strateški interes u njihovim aktivnostima. Moskva, kaže, dela taktički i pokušava da iskoristi određene situacije. No, ipak, kako dodaje, postoji „neka vrsta zajedničkog rezultata“. „Efekat ruskih hakera se sastoji u tome da oni u Evropi hoće da stvore utisak beznađa i nepoverenja“. A to je, kaže Soldatov, nešto na šta se rusko društvo već naviklo.