Svet je obišla priča o korejskom gimnazijalcu koji je deset sati dnevno provodio igrajući se za računarom – i tako postao milioner. Ma Je Jon je najbolji svetski igrač „Starkrafta“. U Južnoj Koreji, profesionalni majstori igrica su velike zvezde.

Ali, većini učenika ovoga sveta računar ne donosi niti novac, niti bolje izglede za budućnost. Još 2004, nemački stručnjaci Tomas Fuks i Ludger Vesman proučavali su podatke iz evropske studije PISA i rezultat je bio jasan: učenici koji duže sede za računarima, lošije prolaze u školi.

Lošije znanje jezika i matematike

Sada su uticaj računara ispitali američki naučnici Kristijan Pop-Elekeš i Ofer Malamud, obojica sa Čikaškog univerziteta. U studiji koja će biti objavljena početkom sledeće godine, oni su se pozabavili rumunskim programom „Evro 200“. Siromašne porodice su dobile bonove od 200 evra kako bi mogle da kupe računare i omoguće svojoj deci bolje obrazovanje. Dva naučnika su ispitala više od 3000 porodica koje su učestvovale u programu.

„Naši rezultati su pokazali pozitivne, ali i negativne strane programa: s jedne strane, učenici koji su dobili računar bolje prolaze na testu rukovanja računarima. Ali, njihovo znanje rumunskog, matematike i engleskog se pogoršalo“, kaže Kristijan Pop-Elekeš.

Kakvo je objašnjenje?

„Ima više teza. Jedna je sasvim klasična. Deca se igraju i imaju manje vremena za domaće zadatke i učenje. Druga je moderna i tiče se takozvanog disfunkcionalnog korišćenja medija: računari su nešto lepo, neka vrsta nagrade koja služi kao zamena za nagrađivanje u školi. To dovodi do povlačenja deteta iz konteksta školskih znanja i umeća u svet igrica“, kaže Pop-Elekeš.

Naučnici zaključuju da deca za prvi kontakt sa računarom postaju zrela tek kada nauče da dobro čitaju i računaju, ali i kada razviju socijalne sposobnosti. Psiholozi preporučuju da druženje sa računarima počne najranije posle nižih razreda osnovne škole.

Autori: Aleksandra Šerle / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković