Ender Četin i Elijas Draj obilaze škole u Berlinu već gotovo sedam godina. Četin je muslimanski imam, Draj jevrejski rabin. Škole posećuju „u tandemu“. I redovno. Njihove zajedničke posete deo su programa pod nazivom „meet2respect“.

Ali, nakon varvarskog napada terorističkog Hamasa na izraelske civile pre mesec dana i izraelske vojne akcije u Pojasu Gaze, sve se promenilo. „Sada nas stalno zovu, skoro kao vatrogasce zbog požara“, kaže Četin za DW.

Svakih deset minuta neko zove da se raspita o mogućnosti da njih dvojica posete neku školu, potvrđuje Draj. Ove nedelje su svakog dana bili u po jednoj školi u Berlinu. A u sredu su pored toga bili i na okruglom stolu na temu „Rat na Bliskom istoku: za miran suživot u Nemačkoj“, koji je organizovao nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Tandemi u školi

Program „meet2respect“ pokrenulo je 2013. neprofitno udruženje „Leadership Berlin – Network Responsibility“. Bilo je to otprilike godinu dana nakon što je u Berlinu, na ulici, u sred dana, jedan rabin u prisustvu svoje sedmogodišnje ćerke vređan, pretučen i povređen.

U međuvremenu su formirani brojni „tandemi“ koji zajednički posećuju škole, a s vremena na vreme organizuju se i druge akcije koje se zalažu za zajedništvo. Tako su recimo rabini i imami 2018, zajedno sa sveštenicima, vozili bicikle po centru Berlina – u tandemima. Draj i Četin su, kako kažu, postali i prijatelji.

Zajedničke posete školama su neobične. To posebno važi za Berlin. Tamo, za razliku od većine ostalih nemačkih pokrajina, tradicionalno nema veronauke u školama, a i tema religija prilično je izostavljena.

-pročitajte još: „Antisemitizam se ne može tolerisati u bilo kom obliku“

Ali, vremena su sada postala toliko ozbiljna, da više nije dovoljna zajednička vožnja bicikla. Štefan Dil, predsednik Udruženja nemačkih učitelja, u intervjuu za DW naglašava da strašni teror i rat na Bliskom istoku predstavljaju veliki izazov za učitelje, ne samo u Berlinu, već i u čitavoj Nemačkoj.

Rat na Bliskom istoku, postojanje države Izrael, palestinsko pitanje, a i šire – pitanja antijudaizma ili antisemitizma… Sve su to, kaže Dil, teme i među mlađim đacima. „Učenik petog razreda još uvek nije mnogo čuo o Holokaustu. Zato mladima nedostaje osnovno znanje da bi mogli ravnopravno da razgovaraju sa starijima. A to je problem i za učitelje.“

Đaci koji nemaju nemačko poreklo nikada nisu, kako kaže Dil, „raspravljali o određenim stvarima“ sa članovima svoje porodice. „Deca nisu za to kriva“, naglašava predsednik Udruženja učitelja. „A muslimanskoj deci se, naravno, u okruženju u kojem žive govori da ono što radi država Izrael nije u redu, da treba dovesti u pitanje i samo njeno postojanje.“

Dil podseća na poziv za prikupljanje donacija Palestincima u Gazi koji je uputilo tursko Udruženje džamija Ditib, a na kojem je korišćena karta „na kojoj država Izrael uopšte ne postoji“. To se, dodaje, uklapa u kompletnu percepciju. I tu je teško pokrenuti samokritičnu raspravu. „Što su mlađi, to je teže. Kad su stariji, lakše je na njih konkretno uticati u nastavi“, kaže Štefan Dil. Zato bi, smatra, otprilike od devetog razreda u nastavi trebalo da se obrađuju relevantne teme.

Čuđenje u učionici

To je dakle svet u koji odlaze Draj (46) i Četin (47). I jedan i drugi kažu da njih lično nikada ne vređaju, a nema ni velikih kritika po školama. „Susrećemo i đake koji nikad nisu videli rabina, pa čak ni Jevreja“, kaže Draj. Četin priča kako se mnogi čude kad njih dvojica zajedno dođu na čas. „Za mlade je imam uvek autoritet, on je referentna osoba koja se poštuje“, kaže Četin.

Obojici je takođe važno da njihov višegodišnji angažman nije usmeren samo na islamski antisemitizam. Kažu da zahtevnih razgovora bude i u školama u kojima nema dece migrantskog porekla. „Tamo se pojavljuje antimuslimanski rasizam“, kaže imam. A rabin dodaje da se u duhu otvorenog društva treba boriti i protiv tog tog problema.

Podaci nemačke Savezne agencije za građansko obrazovanje (BpB) pokazuju koliko su veliki izazovi u nemačkom obrazovnom sektoru mesec dana nakon terorističkih akcija Hamasa. Mnogi nastavnici neprestano traže nastavni materijal u toj saveznoj instituciji. Na upit DW, BpB potvrđuje da se u oktobru u ogromnoj meri povećala potražnja za njihovim štampanim izdanjima na temu Bliskog istoka: publikacije poput „Novi antisemitizam? Nastavak globalne rasprave“, „Antisemitizam – tematski listovi u učionicama“ ili „Razgovor o Izraelu: nemačka rasprava“, naručivane su četiri puta češće u oktobru nego prethodnih meseci ove godine.

Potražnja za nastavnim materijalima

Savezna agencija za građansko obrazovanje i kada je reč o onlajn-ponudi beleži „nagli porast pristupa temama vezanim za Izrael i pozadini terorističkog napada Hamasa“. Onlajn-dosijei o Izraelu i sukobu na Bliskom istoku, koji su bili dostupni i pre 7. oktobra, beleže povećanje broja dnevnih pristupa od oko 1.500 odsto. Broj korišćenja povećan je šesnaest puta.

To je u skladu s onim poređenjem sa vatrogascima koje koristi imam Četin. Kada stigne molba da on i rabin posete neku školu, to se često dešava nakon nekog sukoba u školskom dvorištu, svađe oko fotografija ili određenih zabrana.

A da li je dovoljno posećivati školske časove? „To ima smisla“, smatra Četin. „Ima smisla da dođu imam i rabin koji se dobro slažu. Ponekad sretnemo mlade ljude kod kojih smo bili u razredu pre tri ili više godine i onda uvek dobijemo dobre povratne informacije“, kaže. „Možda“, odgovara na naše pitanje Draj. Jer, kako zaključuje, postoje razgovori koji doprinose tome da situacija ne eksplodira, bez obzira na prevladavajuće raspoloženje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.