Tako nešto se od biskupa retko može čuti. Franc-Jozef Overbek (naslovna fotografija, desno) govori o „velikoj izdaji“ u crkvi. „To uključuje pre svega alarmantne dokaze da su neke ideje i aspekti našeg katoličkog seksualnog morala, kao i neke strukture moći i hijerarhije, podsticale i još uvek podstiču seksualno zlostavljanje.“

Biskup iz Esena, Overbek, do sada je birao najjasnije reči kako bi opisao efekat studije o zlostavljanju. Studiju o seksualnom zlostavljanju maloletnika od strane ljudi iz crkve 2014. godine zatražila je Nemačka biskupska konferencija. Rezultate studije objavili su još 11. septembra nedeljnici „Cajt“ i „Špigel“. Podatke do kojih se došlo mnogi biskupi su ocenili kao „sramotne“, izrazivšu „zgroženost“.

Sedamdeset članova Biskupske konferencije sada u Fuldi razgovora o toj studiji i zvanično predstavlja rezultate. Prema dosadašnjim izveštajima, istraživanje se odnosi na period između 1946. i 2014. godine u Nemačkoj i po prvi put su navedene konkretne brojke: radi se o 3.677 žrtava seksualnih napada od strane najmanje 1.670 optuženih, pre svega sveštenika. Ukupno bi moglo da se radi i o desetinama hiljada napada. Koliko visoke će biti te tamne brojke, teško može da se proceni, jer nisu obuhvaćene sve institucije katoličke crkve.

Celibat?

Preporuke stručnjaka Overbek veoma ozbiljno shvata kada je reč o njegovoj biskupiji. Zbog žrtava bi trebalo „zaista krenuti novim putevima“. I biskup iz Pasaua, Štefan Oster, govori o „radikalnoj formi samokritike“.

Sada će morati da se pokrene diskusija o temama kao što je promena seksualnog morala ili ukidanje celibata. Ostaje otvoreno šta će konkretno odlučiti nemački biskupi u Fuldi. Da li će na primer podstaći razmišljanje o obrazovanju sveštenika, celibatu ili sadašnjoj praksi prema kojoj sveštenici obično žive sami.

O svešteničkoj obavezi prema celibatu, u Nemačkoj se unutar crkve već odavno diskutuje. Zbog skandala sa zlostavljanjem, diskusija se sada ponovo rasplamsava. Rasprava o celibatu – da se naslutiti – mogla bi da podeli katolički crkvu. Ali podsticaj za novo razmišljanje o obavezi prema celibatu možda uopšte ne dolazi iz akademskih krugova ili od strane nemačkih biskupa s njihovih dugih zasedanje – već sa sasvim drugog kraja hrišćanskog sveta.

Podsticaj iz Amazonije

Ovih dana se u intervjuu za DW oglasio brazilski kardinal Klaudio Humes (84), koji brine o autohtonim narodima u Amazoniji. Na tom velikom području brazilska crkva ima 38 biskupija i rad crkve tamo dostiže svoje granice. „Potreban nam je drugi oblik klera“, kaže Humes. „U tom smislu se postavlja i pitanje obaveze prema celibatu“.

Matijas Kač, portparol i predsednik saveza žrtava „Ćoškast sto“ (Eckiger Tisch) na to gleda kritički. On je bio žrtva seksualnog nasilja na berlinskom Kanisijus-koledžu, jednoj jezuitskoj školi. On se već dugo se angažuje za rasvetljavanje zlostavljanja. „Katolici sleva i zdesna već pola veka diskutuju o tim strukturnim pitanjima u crkvi“, kaže Kač za DW. To je „ispravno i važno“, ali za njega – to nije centralno pitanje.

„Za mene je važno da se žrtvama sada brzo ponudi pomoć i da konačno bude obeštećenja – koje će se osetiti kao obeštećenje, koje je primereno šteti koja je učinjena“. Odlučujuće je da se sada „pažnja posveti žrtvama“. Kao ključnu tačku za zloupotrebu, Kač više vidi raspodelu moći u crkvi, a ne celibat.

Od Fulde do Rima

To bi mogao da bude signal za Rim, jer od pre nekoliko dana je poznato da papa Franja, o temi zlostavljanje u februaru hoće da razgovara sa predsednicima svih biskupskih konferencija. Australija, Čile, Francuska, Filipini, Holandija, Nemačka… iz sve više zemalja u javnost izlaze slučajevi seksualnog nasilja od strane ljudi iz crkve.

Od sastanka u februaru, portparol žrtava Kač ima konkretna očekivanja: papa, smatra on, ne bi trebalo da poziva samo predsednike biskupskih konferencija, već i žrtve: „Gotovo da nema zemlje u kojoj katolička crkva nije aktivna, u kojoj nema seksualnog nasilja nad decom i mladima od strane sveštenika. Zato bi to bio pravi signal: da crkva konačno bude spremna da sasluša, a ne samo da daje odgovore.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android