U Baunatalu je u utorak 3. decembra vladala borbena atmosfera. Brojni radnici Folksvagenove fabrike Kasel su za najavljeno okupljanje zaposlenih pod rukovodstvom radničkog saveta pripremili govore. Jedan od njih je Torsten Donermajer.

On radi na kontroli kvaliteta i u Folksvagenu je skoro četiri decenije. Za njega je taj posao porodična tradicija. Njegov otac je radio tu. Očev rad u smenama deo je Donermajerovog detinjstva – slično je i sa ostalim u fabričkoj hali.

Bes, razočarenje, spremnost na borbu

Uprava Folksvagena još nije odbacila planove o zatvaranju fabrika, masovnim otpuštanjima i smanjenju plata. Zato je atmosfera na skupu uzavrela. Radnici su, uprkos besu i razočarenju, pokazali spremnost na borbu.

Od njih 15.000 u hali broj dva pojavilo se oko 8.000 – dan posle štrajka upozorenja koji je organizovan širom zemlje. Radnički savet informisao je prisutne o aktuelnoj situaciji u koncernu i u fabrici. Skup je trajao više od šest sati. Pogon u Baunatalu je najveća Folksvagenova fabrika komponenti na svetu i ujedno najveći poslodavac na severu pokrajine Hesen.

Radnici kritikuju akcionare i menadžment

Uoči skupa, Donermajer kaže da cela zemlja gleda Folksvagen. U svom kratkom govoru fokusirao se na akcionare i menadžment. Rekao je da oni svojim odlukama „mogu celom regionu da donesu jad i bedu“. Dodao je da planirana masovna otpuštanja ne pogađaju samo zaposlene, već i radnika na benzinskoj pumpi ili malu pekaru na ćošku.

Predsednik radničkog saveta Karsten Bihling takođe je naglasio da se radi o budućnosti svih zaposlenih kao i o budućnosti regiona. Naveo je da na skupu vlada potištenost. Dodaje da neizvesnost vlada za 1.800 radnika koji imaju ugovore s eksternim firmama o privremenom „ustupanju“ radne snage Folksvagenu. Njihovo ugovori ističu krajem godine.

Na skup su došli i pokrajinska ministarka rada u hesenskoj vladi Hajke Hofman i njen kolega nadležan za ekonomiju Kaveh Mansuri. Oboje su socijaldemokrate. Želeli su da se vide koliko je situacija hitna.

Mladi osećaju da ih ne čuju

I Selin Jantut smatra da je situacija za nju kritična. Devetnaestogodišnja devojka školuje se za logističkog stručnjaka u skladištu. Ona je na drugoj godini obuke. Zadužena je za prijem i predaju robe – radi na računaru, ali i vozi viljuškar kroz ogromna skladišta.

Kaže da je sve je stavila na kartu Folksvagena, pa je zato izuzetni pogađa aktuelna situacija. U fabričkim halama vlada napetost koja se oseća i među mladim ljudima koji tek peku zanat.

Ona smatra da koncern nema sluha za nju i ostale mlade ljude. Sluša se šta kažu stariji, ali strah za budućnost je raširena i među mladima. Jantut smatra da je menadžment odgovoran za krizu, a da će se sve svaliti na leđa radnika, mladih koji su na obuci i zaposlenih s ograničenim ugovorima.

Sindikat IG Metal ne prihvata takvo stanje i planira dodatne akcije. Oliver Dicel, poverenik sindikata za Severni Hesen, naglasio je da je sindikat dobro pripremljen za sve. Najavio je dodatne štrajkove upozorenja, ali i dvadesetčetvorosatne štrajkove kao sledeći stepen eskalacije, ako se u pregovorima s poslodavcima sledećeg ponedeljka ne pronađe rešenje. Dodaje da će, ukoliko razgovori propadnu, doći da glasanja članova sindikata i potom do neograničenog štrajka.

„Onda smo mi na redu“

Folksvagenov radnik Donermajer će i tada biti u prvim redovima. On je svoj govor mogao da održi tek na kraju maratonskog skupa. Kaže da su u posebno teškoj situaciji radnici koje su koncernu privremeno „pozajmile“ eksterne firme, kao i ljudi s vremenski ograničenim ugovorima. A kada „taj zaštitni pojas nestane – onda smo mi na redu“.