Odavno Svetsko prvenstvo (SP) u fudbalu u pustinjskoj državi Katar nije fatamorgana. Prvi mundijal u arapskom svetu trebalo bi da počne za tačno godinu dana (21. novembar 2022). Krajem oktobra je zalivska zemlja svečano otvorila stadion Al Tumama, a to znači da je godinu dana uoči prvog sudijskog zvižduka gotov i šesti od ukupno osam stadiona na kojima će se odigrati SP.

U Evropi se za učešće na Mundijalu kvalifikovalo prvih deset reprezentacija, među njima su Srbija, Hrvatska i Nemačka.

Euforija u zemljama koje su obezbedile nastup u Kataru otkriva i još jednu stvar – svi koji već godinama kritikuju turnir u pustinji, verovatno će imati sve teži posao kako se turnir bude približavao. Pogotovo u zapadnim zemljama se mogu čuti pozivi na bojkot SP. Redovno se na stadionima mogu videti i plakati s odgovarajućim porukama.

Jer, to je „turnir nedostojan fudbala“, tvrdi Boycott Qatar, jedna nemačka inicijativa koja okuplja fudbalske fanove. Na stranici te inicijative se može pročitati da za to postoji „puno razloga iz domena sportskog i političkog poštenja“.

Koliko radnika je umrlo u Kataru?

Brojne su kritike na račun pustinjskog SP: sumnja u korupciju već je 2010. zasenila tadašnji izbor ovog emirata za domaćina Mundijala.

Deset godina kasnije, u aprilu 2020., Ministarstvo pravosuđa u SAD je, nakon duge istrage, predočilo dokaze koji, po sudu tog Ministarstva, potvrđuju da je Katar zaista platio mito da bi postao domaćin turnira. Iz Dohe su na to odgovorili da je Katar predao „najbolju kandidaturu“ i da se ni za šta ne osećaju krivim.

S druge strane, u domaćinu idućeg velikog turnira vlada loša situacija po pitanju poštovanja ljudskih prava. Nema slobode medija i mišljenja, prava žena su ograničena, zabranjena je homoseksualnost. Mnogi gastarbajteri su praktično bez ikakvih prava. Oni su došli iz Indije, Nepala ili Bangladeša, u Kataru grade blještave stadione i žive u uslovima koji su nedostojni ljudi, u nehigijenskim kampovima u pustinji.

„To tamo nije kao u trećem svetu, više kao u četvrtom ili petom svetu“, kaže nemački sportski novinar Benjamin Best, koji redovno boravi u toj zemlji. Tvrdi da se radnicima ne isplaćuje plate: „Znam i neke gastarbajtere koji već dve godine čekaju na svoj novac“, dodaje Best za DW.

Vrućina i ekstremni uslovi rada dodatno opterećuju radnike. Sudeći po medijskim izveštajima, hiljade su ih već umrle. Ali Katar ne sprovodi odgovarajuće autopsije, žali se organizacija za poštovanje ljudskih prava Amnesty International. „Broj smrtnih slučajeva koji su posljedica rada na gradilištima za potrebe SP je verovatno vrlo visok“, kaže za DW Katja Miler-Falbuš, koja se u toj organizaciji bavi Bliskim istokom.

Katar je doduše pre nekoliko godina pokrenuo neke reforme radnog prava, i to „do sada nikad viđenom brzinom“, kako dodaje šef organizacionog odbora SP Naser al Kater. No, u praksi taj proces ne zaslužuje baš dobre ocene, uzvraća Miler-Falbuš. Nove zakone lokalne firme zaobilaze, i dalje ima smrtnih slučajeva, dodaje ona.

„Nikada do sada ovoliko ljudi nije dalo živote za neko prvenstvo sveta, kao za ovo u Kataru“, zaključuje i novinar Best.

Nemački savez odbija bojkot

Ostavlja li sve to utiska na igrače i fudbalske saveze? U martu ove godine su reprezentativci Nemačke, Norveške i Holandije uoči svojih kvalifikacionih utakmica nosili majice na kojima je stajao zahtev za poštovanjem ljudskih prava. Tokom leta je Norveški fudbalski savez ipak glasao protiv bojkota SP u Kataru. „Bojkot ima smisla samo ako ga podrži i lokalno stanovništvo“, tako je tada rekao Sven Molekleif iz tog saveza.

Slično se u septembru pozicionirao i Nemački fudbalski savez. „Bojkot neće pomoći ni toj zemlji, a ni ljudima u toj zemlji“, izjavila je tada vršiteljka dužnosti glavne sekretarke saveza Hajke Ulrih.

Iz protesta, studenti planiraju održavanje paralelnog turnira u nemačkom Lajpcigu, pod nazivom ASAP Global Cup. ASAP je skraćenica za „amaterski sport protiv profita“. Šesnaest amaterskih timova iz celog sveta bi trebalo da nastupe u istim terminima kao učesnici Svetskog prvenstva u Kataru. Utakmice iz Lajpciga prenosiće se uživo putem interneta.

„Ne leži nam ovo SP, uopšte nam ne leži. Zato što se tamo gaze ljudska prava i što je profit najvažniji“, kaže za DW Anton Kempf, jedan od organizatora turnira u Lajpcigu. „Ne želimo da budemo deo toga. To nije sport.“

Katar na Mundijalu želi da se pokaže u najboljem svetlu – za mnoge fanove i stručnjake to nije ništa drugo nego Sportswashing, odnosno odvraćanje pažnje od problema uz pomoć sportskog blještavila.

Veći deo fudbalskog sveta će verovatno opet zapljeskati, najkasnije za godinu dana, kada se lopta zakotrlja na novim stadionima. Ali čini se ipak da SP neće proći sasvim bez trvenja i kritika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu