Maksim iz Viljnusa će uskoro napuniti 22 godine. On je državljanin Litvanije i potiče iz porodice koja govori ruski. Prošle godine je bio pozvan na devetomesečni vojni rok.

„Imali smo čoveka u našoj jedinici koji se tuširao svaki drugi dan, i to u najboljem slučaju. A bilo je leto. Možete li da zamislite taj smrad? Ja sam se prao čak dva puta dnevno. Ali, posle nekoliko nedelja, održali smo mu bukvicu, zajedno sa komandantima“, kaže Maksim.

Služio je u pešadijskoj brigadi u gradu Taurageu u jugozapadnoj Litvaniji, na granici sa ruskom ekslavom Kalinjingradom.

Njegova sećanja na to vreme zvuče kao milioni drugih priča o služenju vojske u raznim zemljama.

Između mladih ljudi različitog obrazovanja i porodičnih priča, prvo nastaju sukobi. Onda se stvara svest o tome šta je dužnost, formira se karakter i na kraju vojnog roka svako od njih ima novi pogled na sebe i život.

Vojni rok nije iznenađenje

Mnogi građani Litvanije starosti od 18 do 22 godine od 2026. biće u prilici da steknu slična iskustva. Sa regrutacijom će se početi 2025. a pozivi za služenje vojnog roka trebalo bi da uslede 2026.

Odluka o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, koju je sredinom juna doneo litvanski parlament nije bila iznenađenje. Debata o tome počela je ubrzo nakon ruske agresije na Ukrajinuu februaru 2022.

Litvanija je 2008, četiri godine nakon ulaska u NATO, ukinula vojni rok i u potpunosti prešla na profesionalnu vojsku.

Nakon ruske aneksije Krima, Litvanija je 2015. postala prva zemlja u Evropi koja je ponovo uvela vojni rok. Međutim, u vojsku su morali samo oni koji su se našli na kompjuterski generisanoj listi, dakle nasumično izbrani. To se dogodilo Maksimu.

Novom odlukom parlamenta zadržava se devetomesečni vojni rok službe, ali se alternativna služba produžava sa deset meseci na godinu dana.

Ubuduće neće biti moguće pohađati univerzitet bez služenja vojnog roka.

Nova vojno-politička realnost

Ljudi na Baltiku se plaše ruske invazije i preduzimaju mere predostrožnosti. Planirani dolazak brigade Bundesvera u Litvaniju od 2026. do 2027. doveo je do toga da se ozbiljno preispita odbrambena politika zemlje.

Opšta vojna obaveza, pored profesionalnih vojnika kao okosnice, treba da pokaže saveznicima Litvanije u NATO da je političko rukovodstvo ozbiljno u nameri da zaštiti teritoriju i suverenitet.

„Pre samo nekoliko godina neki naši političari su govorili da će nas NATO uvek štititi! Polazilo se od toga da Litvanija, kao mala zemlja, može bez velikih ulaganja u odbranu“, priseća se Vaidotas Malinionis, predsednik udruženja penzionisanih oficira u Litvaniji.

„Danas je sve drugačije, to dokazuje odluka o obaveznom služenju vojnog roka“, naglašava on.

Prema njegovim rečima, odluka parlamenta će biti u potpunosti sprovedena do 2028: „Biće neophodna dalja ulaganja u infrastrukturu, uključujući izgradnju kasarni. Ali to je više pitanje vremena nego političke volje“, rekao je Malinionis.

Naravno, Litvanija se i dalje oslanja na pomoć NATO. Tamo je trajno stacionirana jedna borbena brigada NATO, bazirana na Bundesveru. Njeni pripadnici redovno učestvuju u vežbama sa jedinicama drugih saveznika koji se tamo privremeno nalaze.

Maksim i njegova majka – pozitivno o vojsci

„Kada je stigao poziv, nisam hteo da idem. Ali danas shvatam da me je vojska promenila. Odgovorniji sam i organizovaniji, bolje komuniciram sa ljudima i bolje ih razumem", kaže Maksim.

Njegova majka, 47-godišnja Irina, dodaje: „Možda zvuči čudno, ali moj sin je od služenja vojske druželjubiviji i više ceni svoju porodicu. Vreme koje je proveo van kuće, makar i na kratko, imalo je uticaja.“

Irina pozdravlja ponovno uvođenje vojnog roka: „Dobro je za zemlju, a dečaci postaju zreliji“.

Zdravstveni problemi potencijalnih regruta

Valentinas (43), otac 16-godišnjeg Evanasa, stvari vidi drugačije.

„Ja sam bio pod ugovorom u vojsci četiri godine, kao vezista. Ako izbije pravi rat, devet meseci obuke, svo to gađanje i bacanje granata neće biti dovoljno da se suoče sa pravim neprijateljem. Profesionalni vojnici će morati snose sav teret borbe, a ne mladi regruti“, kaže on.

Valentinas smatra da bi za mladiće bilo bolje da završe kurseve u kako bi, u slučaju ratnog stanja, mogli da se bave civilnom zaštitom, patrolama i budu podrška policiji u slučaju ratnog stanja.

On smatra da vojska nije spremna da se nosi sa novim problemima današnjice:

„Mnoga deca samo sede ispred računara i žive u virtuelnom svetu. To kasnije utiče na sposobnost komunikacije sa kolegama i izvršavanja postavljenih zadataka. Osim toga, ima mnogo dece koja su fizički slabo razvijena ili bolesna. Na kraju krajeva, mnogima đacima nije jasno šta znači dužnost.“

I penzionisani oficir Vaidotas Malinionis priznaje da ima problema sa zdravstvenim stanjem vojnih obveznika, ali on ne misli da je situacija kritična:

„Danas i do pedeset odsto nije sposobno za vojsku. Ali prvo, neki od standarda su zastareli i treba ih promeniti, a drugo, ljubitelji video-igara ne moraju da trče kroz šumu sa mitraljezom. Najsposobniji među njima treba da se uključe u komunikacije, sajber ratovanje i dronove.“

Malinionis smatra da bi s obzirom na raznolike potrebe u modernoj vojsci stopa nesposobnih za vojsku mogla da se smanji na trideset odsto.