Dijagnoza rak gušterače znači smrt u veoam godledno vreme za devet od deset ljudi. Već skoro 60 godina se u toj statistici ništa nije promenilo. Efikasne mogućnosti lečenja praktično ne postoje - i zato je svaki napredak u lečenju raka pankreasa revolucionaran. A ta se revolucija upravo događa.

Potpuno individualno dizjanirana vakcina

Stručnjaci u SAD su vakcinisali 16 ljudi obolelih od raka gušterače iRNK (informaciona ribonukelinska kiselina) vakcinom tipa BNT122, koja je prilagođenja svakom pacijentu ponaosob. Tretman je obavljen posle odstranjivanja tumora.

Do kraja faze posmatranja koja je potrajala godinu i po posle vakcinisanja, polovina pacijenata nijerazvila nove tumore. To je uspeh s obzirom na činjenicu da se radi o vrsti raka koji se obično „vrati" samo nekoliko meseci nakon operacije.

To su fantastične i neočekivane novosti, kaže Nils Halama, imunolog pri Nemačkom centru za istraživanje raka u Hajdelbergu. Tomas Zojferlajn, gastroenterolog iz Ulma, smatra da se radi o ključnom proboju u borbi protiv te vrste raka i to uz pomoć jedne sasvim nove metode. A njegov kolega Aleksander Kleger dodaje kako je reč o ogromnom koraku u borbi protiv raka gušterače.

Istovremeno se svi naučnici slažu oko toga da još nema razloga za euforiju. Naglašavaju kako je potrebno još više podataka. Jer u ovom trenutku i dalje postoji puno više pitanja nego odgovora.

Studija sa 16 pacijenata, koja je objavljena u magazinu Journal Nature, je relativno mala. Ona nudi samo prve nagoveštaje mogućeg uspešnog korišćenja iRNK tehnologije za ovu specifičnu vrstu raka.

To je veliki napredak i u kontekstu višegodišnjih napora da se pronađe vakcina koja su „skrojena" baš po meri pojedinih pacijenata. 

 Kako je realizovana studija?

Nakon što su pacijentima Centra za rak u Njujorku bili odstranjeni njihovi tumori, uzorci tkiva su otpremljeni u Nemačku, a kompanija Bajontek ih je analizirala, istražujući njihove mutacije, takozvane neoantigene.

Posle toga su za svakog pojedinog pacijenta, znači individualno, definisani neoantigeni na koje se „ciljalo" u terapiji, te je proizvedena vakcina na bazi iRNK. Planirano je da ta vakcina podstakne imunološku reakciju protiv tih struktura, i to na isti način na koji je vakcina delovala protiv koronavirusa.

Devet nedelja nakon operacije pacijentima je po prvi put bilo ubrizgana vakcina. Osim toga, oni su bili na hemoterapiji, a dobili su i takozvane 

„checkpoint-inhibitore", odnosno molekule koje sprečavaju da rak „isključi" njihov imunološki sistem.

Osam tretiranih pacijenata nije pokazalo nikakvu imunološku reakciju. Kod njih se rak opet pojavio.

Kod preostalih osam pacijenata registrovana je imunološka reakcija. Oni su na kraju faze posmatranja bili bez tumora.

Zašto je rak gušterače tako smrtonosan?

Gušterača je mali organ koji ima konzistenciju pudinga, nalazi se duboko u trbušnoj šupljini. Problem je što se degeneracija pankreasa uglavnom uoči kasno. Ne postoji metoda za rano prepoznavanje tumora.

Pacijenti se tek u kasnoj fazi žali na probleme. U tom trenutku je rak već porastao na nekoliko centimetara, pa se proširio i na druge organe, poput jetre.

Osim toga terapiju otežava i činjenica da se ta vrsta raka stalno menja, na njega utiče okruženje i on utiče na njega. Zato je teško naći odgovarajući tretman.

 Iznenađujući uspeh

Nije nova ideja da se protiv raka bori vakcinom. Već je u 2010. u SAD bilo odobrena jedna vakcina protiv raka prostate. Već duže vreme se radi i na istraživanju iRNK vakcine protiv raka. Nedavno je takva vakcina koju su razvile firme Moderna i Merck pokazala određene uspehe u tretmanu crnog raka kože.

Brojni stručnjaci nisu očekivali da bi vakcina mogla biti uspešna baš kod raka gušterače. On je naime poznat kao „hladni tumor", dakle kao vrsta tumora koji ne izaziva snažnu imunološku reakciju u organizmu, dakle kao tumor koji se dobro „skriva" od odbrambenog mehanizma. Ti „hladni" tumori u pravilu ne reagiraju na imunološku terapiju.

U upravo objavljenoj studiji kod jednog pacijenta je, nakon što je dobio vakcinu, uočeno i da se povlače metastaze raka jetre. 

 Puno otvorenih pitanja

Studija je mala, zato vlada oprezni optimizam. Vreme posmatranja je bilo kratko. Osim toga studija je sprovedena bez kontrolne „uporedne" grupe pacijenata koji su nakon operacije bili na hemoterapiji i koji su dobili inhibitore, ali ne i vakcinu.

Zato je za sada teško izmeriti učinak samog vakcinisanja, nije moguće poređenje s dosadašnjim postupcima terapije. Teško je proceniti efekte i zbog činjenice da je u okviru studije svaki pacijent dobio vakcinu „skrojenu" po meri – dakle radilo se o različitim vakcinama.

U ovom trenutku je nejasno i zašto je vakcina „isprovocirala" imunološki odgovor samo kod polovine pacijenata. Nejasno je i kako bi se u budućnosti mogao poboljšati odabir neoantigena. Zanimljivo je i da je iRNK vakcina protiv koronavirusa (upotrebljavana u istom vremenskom periodu) kod svih pacijenata izazvala nekakvu vrstu imunološkog odgovora. 

Za sada se ne zna može li vakcina pomoći i onim pacijentima kod kojih je tumor već toliko napredovao da ga više ne mogu operisati. U okviru studije su vakcinu dobili samo oni pacijenti kod kojih je tumor mogao biti odstranjen. 

Hoće li iRNK vakcine revolucionisati medicinu?

U ovom trenutku se postavljaju sasvim praktična pitanja: kako ubrzati proces proizvodnje vakcine?

Jedan od osnivača Bajonteka Ugur Sahin nedavno je za list Njujork tajms rekao da se istraživanjem poslednjih godina rok proizvodnje „skratilo" na manje od šest nedelja a – a troškovi proizvodnje opali sa 350.000 na 100.000 dolara po dozi.

Upitno je za sada i hoće li celi taj proces, za koji stručnjaci kažu da je izuzetno kompleksan, moći da se sprovodi i izvan specijalizovanih centara. "Trenutno su verovatno samo dva ili tri centra u svetu uopše u stanju da proizvedu tu vakcinu", smatra Dru Vajsmen.

Dakle, pred stručnjacima je još puno posla. Sada moraju da se obave novi testovi, naglašava stručnjak za iRNK tehnologiju Vajsmen. On je uveren da neće sve vrste raka tako reagovati na novu vrstu vakcine. Možda se ipak ne radi o revoluciji. Ali je ovo svakako važan korak u lečenju raka, posebno kada se radi o raku gušterače.