Gotovo polovina svih slučajeva raka može se sprečiti. Na primer, pušenje je uzrok za čak petinu kancerogenih oboljenja, a otrovni dim ne izaziva samo rak pluća, već i mnoge druge vrste tumora. Pušenje je veliki faktor rizika - ali nije i jedini.

Na drugom mestu po rizičnosti je preterana telesna težina, odnosno previsoki nivoi insulina. Gojazni ljudi su ugroženiji od gotovo svih vrsta raka – pre svega bubrega, žučne kese i jednjaka. Pored toga, žene koje pate od gojaznosti zadržavaju veću količinu ženskih hormona u naslagama masti i zbog toga lakše oboljevaju od raka grlića materice i dojke.

Ljudi koji se premalo kreću posebno često dobijaju rak. Dugoročne studije pokazuju da bavljenje sportom sprečava nastanak tumora, jer fizička aktivnost smanjuje nivoe insulina i sprečava gojenje. Čak su i šetnja ili vožnja bicikla dovoljni da značajno smanje rizik.

Alkohol je kancerogen. On izaziva pre svega tumore usne duplje, grla i jednjaka. Posebno je opasna kombinacija pušenja i alkohola, zbog koje rizik od raka može da se poveća i stostruko. Naravno, jedna čaša vina na dan je zdrava, i pozitivno deluje na krvotok. Sve preko toga valja izbegavati.

Crveno meso može da izazove rak debelog creva. Tačni uzroci još uvek nisu pronađeni, ali dugoročne studije pokazuju da postoji značajan stepen povezanosti. Posebno je opasna govedina, a donekle i svinjetina. Te vrste mesa povećavaju rizik od raka za oko 50 odsto. Sa druge strane, riba smanjuje taj rizik.

Kada se meso roštilja, nastaju kancerogene supstance koje su na testovima kod životinja izazvale tumore. Još uvek nije potpuno jasno da imaju isti efekat i na ljude. Možda je problem samo previše mesa, ali ne i način pripreme

Uravnotežena ishrana sa puno voća i povrća smanjuje rizik. Doduše, stručnjaci su dugotrajnim ispitivanjima ustanovili da zdrava hrana manje doprinosi zaštiti od raka nego što se ranije pretpostavljalo. Rizik se smanjuje najviše za deset odsto.

Ultra-ljubičasto zračenje prodire u genetski materijal ćelije i menja ga. Posledica: beli ili crni rak kože. Kreme za sunčanje štite od opekotina, ali čim koža potamni, to znači da je već dobila previše zračenja.

Zračenje rengenom škodi genetskom materijalu ćelija. Ipak, tokom uobičajenog snimanja rengenom opterećenje je nisko. Sasvim drugačije je kod kompjuterske tomografije (CT): njoj se treba podvgnuti tek ako imate veoma dobar razlog. Na drugoj strani, slikanje magnetnom rezonancom je neškodljivo. Važno je pomenuti da su i putnici u avionu izloženi kancerogenom zračenju.

Papilomi mogu da izazovu rak materice. Hepatitis tipa B ili C može da pokrene degenaraciju ćelija jetre. Bakterija Heliobakter pilori (na slici) zadržava se u crevima i može da izazove rak creva. Protiv velikog broja ovakvih infekcija možemo se boriti vakcinacijom, a protiv bakterije helikobakter pilori pomažu antibiotici.

Piliule za kontracepciju u maloj meri povećavaju opasnost od raka dojke, ali istovremeno u velikoj meri smanjuju rizik od raka jajnika. Ukupno uzev, pilula više štiti nego što škodi – makar što se tiče raka.

Ali čak i kada se sve radi kako treba – rizik od raka je nemoguće potpuno isključiti. Za polovinu svih slučajeva raka krivi su pogrešni geni – ili jednostavno starost. Tumori na mozgu se posebno često razvijaju bez učešća spoljašnje sredine.