Svega 1,6 odsto svih tumora spadaju u rak testisa. Ali za one koji dobiju takvu dijagnozu ona najpre predstavlja šok. Prosečna starost obolelih je između 25 i 45, ali ugroženi su i dečaci u pubertetu od četrnaeste godine. Za tu vrstu raka važi isto što i za ostale – što se pre prepozna, bolji su izgledi za lečenje.

U oko 80 odsto slučajeva ovaj rak otkriju sami pacijenti u ranoj fazi. Nemačko društvo za urologiju savetuje muškarcima između četrnaeste i četrdeset i pete godine da proveravaju testise i ako primete čvoriće ili tvrde otoke, da se odmah jave lekaru. Trebalo bi da se provera vrši jednom mesečno, a još bolje – jednom nedeljno.

Osim toga, osećaj da su testisi teški može biti simptom ovog oboljenja. Neki pacijenti su se žalili i na bolove u leđima i vratu. Ovakve bolove retko ko dovodi u vezu s rakom testisa.

Šta prouzrokuje rak testisa?

Rak testisa najčešće počinje u jednom testisu. Faktor rizika za nastanak bolesti jeste podignuti testis – on se ne nalazi na mestu gde anatomski mora da bude. Takozvani nespušteni testis se ustanovljava kod otprilike tri odsto muških beba. U embrionalnom razvoju, testisi koji se najpre formiraju u donjem delu stomaka, kod tog procenta dečaka nisu se sami spustili u skrotum. Ako se to ustanovi, potrebna je hormonska terapija ili operacija. Na prvi rođendan bebe, oba testisa bi morala da budu u pravilnom položaju, inače se povećava rizik od raka testisa.

Izuzetak su prevremeno rođena deca. Kod njih je normalno da testisi još nisu na svom mestu, jer taj stepen razvoja dolazi relativno kasno, pa se testisi mogu sami od sebe spustiti.

Rak testisa je povezan i s genetskim dispozicijama: ako su otac ili brat već imali rak testisa, onda je rizik povećan. Istraživanja pokazuju da uticaj životne sredine nije odlučujući za nastanak ove vrste raka.

Kako se leči?

U hirurškom zahvatu se odstranjuje oboleli testis. Ako se oboljenje prepozna u ranoj fazi, izgledi za potpuno izlečenje su stoprocentni. U kasnijoj fazi iznose 70 odsto. Uprkos svim predrasudama, ovakav operativni zahvat ne dovodi ni do impotencije, ni do neplodnosti muškarca. Čak se uspostavlja i prvobitni izgled testisa ugrađivanjem silikonskog implantata.

Posle hirurškog odstranjivanja testisa, slede zračenje i hemoterapija. To dovodi do poznatih neželjenih dejstava kao što su opadanje kose, iscrpljenost i povećana opasnost od infekcija.

U oktobru je stručni časopis „The Lancet“ objavio švajcarsko istraživanje koje je uključilo 116 pacijenata obolelih od raka testisa. Rezultati pokazuju da se optimalnom kombinacijom hemoterapije i zračenja, deo organizma koji mora da se ozrači smanjuje za 75 odsto. Taj način lečenja proizvodi manje neželjenih dejstava.

Institut Robert Koh procenjuje da u Nemačkoj godišnje od raka testisa oboli 4.200 ljudi. Godine 2019. je 160 ljudi umrlo od te bolesti. Ako se rak posle terapije ponovo pojavi, ti takozvani recidivi se najčešće formiraju u roku od dve godine posle okončanja terapije. Ali zabeleženi su i slučajevi ponovnog pojavljivanja bolesti i posle pet godina.

Ipak, 96 odsto pacijenata su pet godina posle prve dijagnoze i terapije bez bilo kakvih simptoma. Pretpostavka za takvo izlečenje je otkrivanje bolesti u ranoj fazi. Zato je sopstvena provera testisa redovnim opipavanjem tako važna.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.