Sjedinjene Države i saveznici evakuisali su iz Kabula više od sto hiljada ljudi nakon što su talibani preuzeli vlast pre dve sedmice. Vojska SAD je ljude izvukla iz Kabula i mahom prebacila u vojne baze na Bliskom istoku i Evropi.

Samo u nemački Ramštajn, najveću vazduhoplovnu bazu SAD van američkog tla, prema podacima američke vojske do četvrtka uveče je stiglo 14.500 ljudi iz Avganistana. Oko 3.500 njih je već otputovalo dalje za Sjedinjene Države. Ali, među njima nije bilo Avganistanaca.

Avganistanske lokalne snage, odnosno lokalno stanovništvo koje je radilo za vojsku, diplomatske institucije ili druge organizacije iz SAD, za početak su smeštene u vojne objekte u blizini Kajzerslauterna.

Od desetina hiljada evakuisanih pripadnika lokalnog osoblja koje je radilo za SAD, samo 1.200 ljudi je zaista stiglo u Ameriku. Iako Vašington kaže da je Nemačka samo tranzitna zemlja, još nije jasno gde će završiti izbeglice koje su sada u bazi Ramštajn.

Očigledno je cilj američke vlade da što više ljudi rasporedi u drugim zemljama dok im se ne odobre vize za SAD. Prošle sedmice je ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken izjavio da je niz zemalja pristalo da prihvati američke pomagače iz Avganistana. Među njima su Albanija, Kanada, Kostarika, Čile, Kosovo, Severna Makedonija, Meksiko, Poljska, Katar, Ruanda, Ukrajina te Uganda i Kolumbija.

U Ugandu su već stigle prve avganistanske izbeglice. Ova afrička zemlja želi da prihvati ukupno 2.000 ljudi. Kolumbija je pristala da primi 4.000 Avganistanaca dok im SAD ne odobri vize. No, predsednik SAD Džozef Bajden je najavio da će se prvo izvršiti brižljive provere – medicinske, ali prije svih da li imaju pravo na dobijanje vize za SAD.

Specijalni vizni program za avganistansko osoblje

Još od 2009. postoji program „Specijalna imigrantska viza“ za avganistanske lokalne snage, koji bi trebalo da im olakša stalni boravak u SAD. Do sada je oko 76.000 ljudi iz Avganistana dobilo takvu vizu. Krajem juna je američka vlada malo ublažila kriterijume za dobijanje vize, kako bi uključila i one koji su kratko radili za američke organizacije.

Međutim, vlada još nije ispunila međunarodne zahteve da se otvori pojednostavljeni proces za izdavanje viza aktivistima za ljudska prava, novinarima i drugim posebno ugroženim grupama. U tom slučaju bi, prema nekim procenama, još sto hiljada ljudi imalo pravo na vizu.

Stručnjaci procenjuju da bi broj onih koji imaju teoretsku mogućnost da dobiju vizu mogao biti znatno veći. „To je komplikovano i skupo. Jer, mora da se dokaže da je neko određeno vreme radio za američku vojsku. A zastrašujuće je to što američka vojska o tome nije uopšte vodila valjanu evidenciju“, rekao je Aleks Novrasteh, stručnjak za migracije iz trusta mozgova Kato institut.

U mnogim slučajevima ljudi ne mogu da dokažu da su bili na platnom spisku, jer nisu imali ugovore ili su dokumenti uništeni.

Izborna borba u avganistanskoj krizi

Sada se mnogi pitaju zašto baš Džozef Bajden, koji se u principu zalaže za politiku useljavanja, ne olakša put Avganistancima. Novinarka CNN Mejv Reston je u jednoj analizi ukazala da je politika useljavanja za Bajdena do sada bila škakljiva tema. Njegov protivnik Donald Tramp se već priprema za predsedničke izbore 2024. i mogao bi Bajdenu da prebaci da nije radio u interesu SAD, ako bude primio veliki broj avganistanskih izbeglica.

I analitičar Kato instituta je uveren da se Bajdenova vlada plaši da bi se u SAD ponovo moglo raširiti antimigrantsko raspoloženje. Bajden očigledno vidi paralele sa izbegličkom krizom u Evropi pre pet godina, „ali to je smešno“, kaže Novrasteh.

Za to što SAD izbeglice prvo prebacuju u treće zemlje postoji više razloga – recimo, „mnogo je lakše deportovati u Avganistan one kojima nije odobrena viza kada nisu na teritoriji SAD“, priča Novrasteh. „Ovde još i imaju neka prava, u Ugandi ne baš mnogo.“

Republikanski kongresmen Adam Kinzinger slično gleda na stvar: „Izbeglice su u ovoj zemlji uvek pokazivale ekstremno jak preduzetnički duh. Svi znamo da oni vredno rade i da se bore da uspeju“, rekao je on za CNN. Kinzinger je osnovao fond koji bi trebalo da podrži avganistanskim porodicama u SAD.

Kinzinger kaže da je Bajden nasledio birokratske prepreke. Spora obrada zahteva za dobijanje „Specijalne imigracione vize“ započela je još za vreme Baraka Obame, ali je posebno velike razmere poprimila za vreme Donalda Trampa. On smatra da je na Bajdenu da to promeni. To što političari i mediji šere strah od izbeglica, Kinzinger smatra „neameričkim“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu