Monoteističke religije ovog vikenda slave - ne zajedno, ali u isto vreme. Na ovaj petak 15. aprila hrišćani koji koriste gregorijanski kalendar prisećaju se Isusovog raspeća, a u noći na nedelju uz uskrsnu proslavu, na njegovo uskrsnuće.

Jevreji u petak slave uoči Pesaha, koji obeležava sećanje na izlazak starih Izraelita iz faraonskog Egipta i kraj ropstva.

Muslimani imaju još jedan petak, svoj sedmični praznik u okviru meseca Ramazana koji je počeo 2. aprila i završava se 2. maja - a slavlje se pojačava kako mesec odmiče.

Ova podudarnost je neobična, pogotovo što se tiče blizine islamskog ramazana hršćanskom postu ili Pesahu i Uskrsu.

Jer, za razliku od hrišćanskog kalendara, koji je određen prema Suncu, islamski kalendar je usklađen s mesecom i lunarnom godinom. Dvanaest meseci u solarnoj godini traje 365 dana, u lunarnoj godini s druge strane samo 354 dana. Tako godina i praznični ciklus islama "lutaju" kroz zapadnu kalendarsku godinu tokom tri decenije.

„Braća u ljudskosti"

Kraća godina nudi muslimanima "šansu da dožive Ramazan, kao i druge praznike u različitim godišnjim dobima i različitim klimatskim uslovima", rekao je za DW Abdasamad El Jazidi iz Saveta muslimana u Nemačkoj. I u isto vreme garantuje da se muslimanski praznici s vremenom poklapaju s različitim praznicima hrišćana i jevrjea. "To bi nas trebalo podsetiti da smo svi braća u ljudskosti i da moramo zajedno raditi za dobro."

S druge strane, jevrejski praznik Pesah i datum Uskrsa u zapadnim crkvama uvek su prilično blizu u rano proleće. Ali ne padaju često na isti datum.

Pesah ove godine počinje 16. aprila, "sveti dani" hrišćana traju od Velikog četvrtka uveče 14. aprila do nedelje ujutro, od sećanja na poslednju Isusovu večeru s učenicima do proslave vaskrsnuća. Razlika je zbog činjenice da hrišćanski kalendar od 325. godine datira Uskrs uvek u nedelju prvu posle prolećnog punog Meseca. U jevrejskom kalendaru Pesah može započeti bilo kojeg dana u sedmici.

Jerusalim slavi

Slavlja monoteističkih religija se nigde u svetu ne spajaju tako blisko kao u Jerusalimu. Možete osetiti kako se sve tri religije "raduju ovim danima", kaže za DW nemački benediktinac Nikodemus Šnabel, koji već dugi niz godina živi na rubu starog grada u Jerusalimu. "Grad doslovno vibrira od raznih hodočasnika. Kao da postoji potreba da se nešto nadoknadi posle korone."

A, kako kaže ovaj benediktinac, zajedničko iskustvo hodočasničkog slavlja povezuje religije. Hrišćanske molitve nekoliko dana zaredom odjekuju starim gradom.

U petak ujutro muslimani odlaze na molitvu u džamiju na Brdu Hrama. A ovih dana mnoge jevreje na molitvu privlači zapadni zid uništenog hrama, takozvani Zid plača. S obzirom na političke napetosti u zemlji, ovakvi dani su uvek izazov za sve snage sigurnosti u gradu.

Uskrs kod pravoslavaca

Nakon ovog vikenda, međutim, uskršnje slavlje za ovu godinu još nije okončano, čak ni u Jerusalimu. Jer za pravoslavnu crkvu i neke od istočnih crkava koje su povezane s katoličkom crkvom, spomen na smrt i vaskrsnuće Isusa se održava nedelju dana kasnije.

Jer, za razliku od tzv. Zapadnih hrišćana, istočni hrišćani 1582. nisu, prihvatili reformu kalendara prema papi Gregoru XIII. pa stoga i slave po starom Julijanskom kalendaru.

Srbi, Grci, Rusi i drugi istočni hrišćani ove godine slave Uskrs 24 aprila. A u Nemačkoj se pravoslavne verske zajednice ukrajinskog govornog područja spremaju na veliku gužvu. Očekuju mnoge hrišćane koji su poslednjih sedmica pobegli iz svoje domovine ybog ruske invazije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.