Ekstremno nasilje? To je recimo ono kada u Berlinu dva muškarca budu napadnuta bejzbol palicama i noževima, samo zato što su uzvikivali: „Sloboda za Izrael!“ Ekstremno nasilje, kako ga definiše nemačko Savezno udruženje za istraživanje i informisanje o antisemitizmu (RIAS), jesu „fizički napadi ili atentati, koji mogu da rezultiraju gubitkom ljudskih života, odnosno telesnim povredama, ali to su i pokušaji izvođenja takvih radnji“.

RIAS je u svom novom godišnjem izveštaju „Antisemitski incidenti u Nemačkoj 2022“ pobrojao devet slučajeva ekstremnog nasilja. To je novi negativni rekord. „Ti napadi poput slučajeva ekstremnog nasilja šalju signal i u one regione koji nisu direktno povezani s tim slučajevima, ali to može znatno da pogorša osećaj sigurnosti Jevrejki i Jevreja“, kaže za DW Bjanka Loj, jedna od autorki studije.

-pročitajte još: „Nije normalno“ da policija mora da čuva sinagoge u Evropi

To je prvi put da organizacije civilnog društva koje se bave antisemitskim incidentima objave zajednički izveštaj iz svojih predstavništava u jedanaest nemačkih pokrajina, te tako omoguće sagledavanje situacije u dobrom delu zemlje. Iako je desno-ekstremno nasilje u porastu, RIAS ukazuje da je, sveukupno gledajući broj antisemitskih incidenata blago opao u odnosu na prošlu godinu.

Razlog za to je, kako se navodi, to što u 2022. nisu registrovani nikakvi događaji koji bi bili povod za antisemitske incidente – kao što je to u maju 2021. bio recimo konflikt između Hamasa s izraelskom vojskom u Pojasu Gaze. Čak i pandemija korone, koja je bila plodno tlo za antisemitske teorije zavere, u 2022. nije više igrala neku veću ulogu u javnosti. U oba ta slučaja, i u vezi pandemije i bliskoistočnog konflikta, u 2021. su u Nemačkoj bili registrovani antisemitski incidenti na protestima protiv korona-mera, odnosno bilo je i slučajeva relativizacije Holokausta.+

Kao slučajeve ekstremnog nasilja RIAS deklariše i višestruke pokušaje i realizovane napade na jevrejske ustanove u Severnoj Rajni-Vestfaliji u novembru 2022. U njima doduše niko nije povređen.

Pretnja iz Irana?

U međuvremenu je poznato da Državno tužilaštvo Nemačke u kontekstu antisemitskih incidenata u Severnoj Rajni-Vestfaliji vodi istragu protiv nekoliko osoba koje su, kako se sumnja, povezane s Islamskom Republikom Iran. „Zastrašujuće je da tri napada u relativno kratkom roku nisu izazvala širu pažnju javnosti“, kaže Loj. „U jevrejskim zajednicama opasnost je itekako prisutna. A kad u društvu zbog toga nema reakcije, onda to doprinosi osećaju nesigurnosti.“ Pretnju od strane Irana treba shvatiti ozbiljno, jer taj režim raspolaže resursima koji su potrebni za izvođenje napada u Nemačkoj, upozorava Loj. Ona ujedno naglašava i da je državna ideologija u Iranu izrazito antisemitska.

Osim slučajeva ekstremnog nasilja, RIAS u svom izveštaju zaključuje da antisemitski incidenti i dalje „obeležavaju svakodnevicu pogođenih“. Ono se često događa na mestima koja „pogođene osobe redovno posećuju ili na onim mestima koja u svom svakodnevnom životu uopšte ne mogu da izbegnu.“. Osim registrovanih slučajeva, RIAS procenjuje da je stvarno stanje još i gore, odnosno da je stvarni broj napada i incidenata znatno veći.

-pročitajte još: Predsednik Jad Vašema: „Ako vidite antisemitizam, reagujte odmah“

Višestruka diskriminacija

RIAS se u svom izveštaju eksplicitno bavi i slučajevima u kojima se „preklapaju“ razni oblici diskriminacije. Na primer kada se neka ženska osoba ne vređa samo antisemitski, već i seksistički. Ili kad se u kontekstu rata u Ukrajini ne šire samo antisemitske teorije zavere, već se istovremeno i Ukrajinci rasistički vređaju: „Smatrali smo da se isplati prikupiti potrebne podatke o tome, odnosno o tome izvestiti javnost, jer antisemitizam nije nikakav izolovan fenomen. On se često manifestuje u kombinaciji s drugim oblicima diskriminacije“, kaže Bjanka Loj.

Za borbu protiv diskriminacije u Nemačkoj je, između ostalih, zadužena i Savezna služba za antidiskriminaciju (ADS). Generalno gledano, Zakonom o jednakom tretmanu regulisano je da niko u Nemačkoj ne sme da bude diskriminisan, na primer na radnom mestu, iz rasističkih razloga, zbog svog etničkog porekla, pola, religije ili svojih svetonazora. Ako neko smatra da je žrtva diskriminacije, on može da se obrati ADS-u. A to je u protekloj godini učinilo 8.827 građanki i građana – što je dosadašnji rekord. U odnosu na godinu dana ranije, to je porast od 14 odsto, a u poređenju sa 2019. broj žalbi se udvostručio, navodi se u godišnjem izveštaju ADS za 2022.

Prema tim podacima, ljudi se najčešće žale na rasistički motivisanu diskriminaciju (43 odsto). Dalje – 27 odsto slučajeva vezano je za diskriminaciju osoba s invaliditetom, a 21 procenat za polnu diskriminaciju. Većina osoba koja je tražila pomoć diskriminaciju je doživela na radnom mestu (27 odsto), a 20 procenata u obavljanju svakodnevnih poslova (npr. potraga za stanom, u restoranu, u kupovini, u autobusu ili u železnici). Pritom su upravo tržište rada i svakodnevni život dva područja koje reguliše Zakon i u kojima je diskriminacija zabranjena.

„Sve više ljudi ne želi tek tako da prihvati diskriminaciju, a to je važan znak društvene zrelosti“, naglašava nezavisna poverenica za antidiskriminaciju Ferda Ataman, koju je imenovao Bundestag. Trebalo bi, kaže, odati priznanje ljudima za hrabrost da pričaju o diskriminaciji i da traže pomoć. Sve to, kako napominje, pokazuje da u društvu raste svest o antidiskriminaciji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.