Pre nekoliko dana u Berlinu sam posmatrao kako grupa policajaca pokušava da pomogne jednom čoveku koji je pao u nesvest. I tek kada sam krenuo da odem, primetio sam da je jedan od njih crne boje kože. Morao sam još jednom dobro da pogledam. To je bilo prvi put da sam u Berlinu video crnog policajca.

U Nemačkoj osobe crne boje kože rade pre svega na slabije plaćenim poslovima. „To je primer strukturalnog rasizma“, kaže Polijana Baumgarten, nemačka rediteljka brazilskog porekla koja se u svojim radovima pre svega bavi problemima rasizma i diskriminacije. Ona kaže da je za žene crne boje kože gotovo nemoguće da nađu posao na kojem bi „iskusile neku formu dostojanstva“.

Nedostatak podataka otežava rad na antidiskriminaciji

Diskriminacija na bazi rasizma, kako pokazuju statistike, u Nemačkoj je u stalnom porastu. Godine 2018. zabeleženo je 20 odsto više takvih napada nego godinu dana pre. Ali precizni podaci o tome kakve su posledice tih napadai ne postoje. U statistiku, naime, ne ulazi npr. etnička pripadnost žrtava rasističkih napada.

Naučnik Danijel Gjamerah bavi se fenomenom rasizma i u njegovom radu nedostaju mu podaci o rasizmu usmerenom protiv osoba afričkog porekla u Nemačkoj. Iako u toj zemlji živi oko milion osoba tamne boje kože, naučnih istraživanja na temu rasizma protiv te grupa građana gotovo i da nema. Kako bi sakupio iskustva tih ljudi u Nemačkoj, Gjamerah je pokrenuo projekat „Afrocenzus“ (Afrozensus – „Zensus“ je popis stanovništva, prim.ur).

Projekat finansira Ured za antidiskriminaciju nemačke savezne vlade i tu će, pored demografskih podataka o polu, starosti i etničkom poreklu, biti sakupljeni i podaci o iskustvima s diskriminacijom u svakodnevici. Cilj projekta je da se razviju strategije u borbi protiv diskriminacije osoba afričkog porekla.

„Naš cilj nije da te ljude odvojimo od ostatka stanovništva, već da saznamo gde se to njihova iskustva pklapaju sa iskustvima drugih manjinskih grupa“, objašnjava Gjamerah.

„Tako dobijeni podaci omogućiće nam da u javnosti podstaknemo raspravu na temu diskriminacije“, kaže Sebastijan Bikerih, portparol Ureda za antidiskriminaciju.

Genocid u Africi

Kada se u Nemačkoj razgovara o rasizmu, neizbežno se dođe do vremena nacionalsocijalizma. Neki stručnjaci smatraju da je nesposobnost da se rasizam u javnoj raspravi sagledava u skladu s važnošću te teme, nasleđe nacista i njihovih rasnih teorija.

Za Gjameraha važnu ulogu igra i nemačko kolonijalno nasleđe. Nemci su prvi genocid 20. veka počinili nad narodima Herero i Nama u tadašnjoj koloniji „Nemačka jugozapadna Afrika“. Zvaničnog izvinjenja nemačke države nema do dan-danas, a u mnogim nemačkim gradovima ulice i trgovi nose imena tadašnjih kolonijalnih vladara i učesnika u genocidu. Gjamerah smatra da koncentracija na period nacionalsocijalizma sprečava bolje suočavanje s periodom kolonijalizma koje je potisnuto u pozadinu.

Suviše retko se govori o rasizmu

Na ovogodišnjem tzv. Integracionom samitu, koji se redovno održava u kancelarskom uredu, Angela Merkel otvoreno se zapitala zašto osobe afričkog porekla, čak ako su u Nemačkoj rođene i odrasle, još uvek moraju da dokazuju da su Nemci. To je bila jedna od retkih prilika da tako visokopozicionirani političari progovore o građanima Nemačke tamnije boje kože.

„Nemci doduše jesu shvatili da je rasizam tema, ali još uvek gaje rezerve kad je u pitanju prihvatanje određenih grupa ljudi u svoju okolinu“, kaže Sebastijan Bikerih. Kako te njihove „rezerve“ utiču na suživot u Nemačkoj, pokazaće „Afrocenzus“. „Za ljude poreklom iz Afrike to je više od statistike“, kaže Danijel Gjamerah. „I to će biti prilika da se stekne uvid u odnos prema diskriminaciji.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android