Nije nimalo lako raditi kao policajac i policajka. Džeparoši, prevaranti, nasilnici, razbojnici, ubice, ekstremisti i pijani vozači… To nisu baš uslovi na radnom mestu o kojima većina ljudi mašta.
Pri tom se najvažniji deo posla ne obavlja u toploj kancelariji, pored aparata za kafu, već pred očima celog društva – na ulici. Za to policajke i policajci zaslužuju priznanje i lojalnost politike.
-pročitajte još: Desni ekstremisti u nemačkoj policiji
Opasne mreže
Ali, već mesecima se intenzivira debata o tome koliko daleko bi ta lojalnost trebalo da ide. Jer, već mesecima raste i broj zabrinjavajućih izveštaja o desničarsko-ekstremističkim i rasističkim incidentima u policiji. Ponekad je reč o pojedinačnim ispadima određenih službenika, a ponekad o čitavoj mreži obožavalaca Hitlera u uniformi. Pogođeni su svi nivoi bezbednosnih službi: od običnih policijskih stanica, specijalnih jedinica, preko tajne službe, do policijskih kadeta. I to praktično u svim nemačkim pokrajinama.
Savezni nemački ministar unutrašnjih poslova, Horst Zehofer, do sada je, uprkos svemu tome, uporno odbijao da se zagleda u strukturne probleme snaga bezbednosti. Njegov stav glasi: 99 odsto službenika korektno obavlja svoj posao. Zbog toga je Zehofer odbijao studiju o rasizmu u policiji.
Zehofer pod pritiskom
Ali, pritisak na ministra raste. Grupe civilnog društva, naučnici, eksperti i sve moćniji ministri unutrašnjih poslova saveznih pokrajina, zahtevali su sprovođenje jedne takve studije.
Ministar Zehofer je pristao, ali samo uz kompromise. Kako se saznaje, savezna Vlada želi da dozvoli istraživanje o rasizmu u snagama bezbednosti, ali samo u okviru velike studije o svakodnevnim iskustvima policajki i policajca. Podrobnije informacije još nisu poznate.
Ta odluka je korak u pravom smeru. Ali, ne zna se koliko će taj korak daleko da ide, jer opšte je poznata stvar da je svaka studija onoliko dobra, koliko su dobra pitanja koja se u njoj postave.
„Kritička lojalnost“
Nijedan policajac neće odgovoriti sa „da“ na pitanje: „da li ste pristalica Adolfa Hitlera?“ i tako sam sebe na neki način otpusti. Stoga je važno da se obuhvati kompleksnost ksenofobnih stavova.
-pročitajte još: Policijsko nasilje u Nemačkoj: „Brate, to nije smešno!“
Takođe su važni detalji: da li se samo beleže očigledna neprijateljstva i omalovažavanja, ili će biti obuhvaćena i suptilna diskriminacija pogođenih na osnovu boje kože, imena ili porekla? Jer, samo uz pomoć takvih informacija se zaista mogu rešiti strukturni problemi.
Do sada je to propadalo zbog odbijanja samih bezbednosnih službi, ali i političara. Lojalnost vladajućih struktura svojim policajkama i policajcima bila je apsolutna.
„Kritička lojalnost“ bi imala mnogo više smisla, što zahteva hamburški ekspert za policiju Rafael Ber. Naravno da policijski službenici za svoj opasan posao zaslužuju podršku društva.
Monopol nad silom ujedno je i obaveza
Ali, pošto oni imaju monopol nad silom u državi, kritičko preispitivanje njihovog rada bi moralo takođe da bude prirodna stvar. Ili da se izrazim kao ekspert za konflikte i nasilje, Vilhelm Hajtmajer: „Svako otvoreno društvo i liberalna demokratija ima bezuslovno pravo da zna šta se događa u njihovim institucijama moći“.
Niko ne mora da se plaši jedne naučne studije o tom problemu, jer konflikti i problemi u jednom otvorenom društvu nisu najava stradanja pravednog Jova, već predlozi za razvoj i poboljšanje. Dakle: „Otvorite oči umesto da ih zatvarate pred problemima“.