Poziv za vojnu obuku rezervista tokom ove godine dobiće 600 muškaraca starijih od 30 godina koji nisu služili vojni rok. Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin naveo je da od ukidanja obaveznog služenja vojnog roka više od 200.000 muškaraca nije prošlo nikakav vid obuke. Ministar je kao primer naveo švajcarski model, gde, kako kaže, svaki vojno sposoban muškarac provede godišnje bar 15 dana na vojnoj obuci.

Ta vest praktično znači da se odustalo od obaveznog služenja vojnog roka, što je bila ideja koja se čula tokom protekle godine, i to najverovatnije zbog nedostatka novca. Pripremljene su i sankcije, pa će tako kazna za neodazivanje pozivu iznositi 50.000 dinara. Svako ko je sprečen da se odazove pozivu na obuku mora o tome da na vreme obavesti vojnu službu.

Psihološki efekti obuke

Vojni analitičar Aleksandar Radić za DW ističe da akcenat na rezervnom sastavu nije specifičnost Srbije i da se ne može posmatrati kao neka militarizacija društva. Ako se takođe uzme u obzir da više od 200.000 ljudi nije prošlo vojnu obuku, postavlja se pitanje šta će se u vojnom smislu postići tempom od 600 rezervista godišnje.

Radić kaže da „ovo pozivanje rezervista nije konačan odgovor šta učiniti s tom masom mladića koji nisu imali nikakvu obuku otkako je ukinuto obavezno služenje vojnog roka. Ovo se pre može posmatrati samo kao pokušaj da se nadomesti deo potreba Vojske Srbije mlađim generacijama pasivne rezerve.“

A koliko se i šta može naučiti za 15 dana vojne obuke? Efekat te obuke je isključivo simboličke i psihološke prirode, dodaje Radić. „To je više podsećanje vojnih obveznika da imaju neke obaveze prema državi. Stvaranje slike da je neko bio pasivna rezerva je tu mnogo važnije nego sam kurs obuke.“

Nešto oštriji prema inicijativi Ministarstva odbrane je vojni analitičar i novinar agencije Fonet Davor Lukač. On za DW najave ministra Vulina tumači kao „demagoški i populistički potez, koji bi valjda trebalo da pokaže snagu srpske vojske. Efekat vojne obuke od 15 dana je nikakav. Za to vreme se može naučiti da se rasklopi i sklopi puška, i eventualno imati jedno bojevo gađanje. Kao dodatak se navodi da će se pozabaviti reagovanjem na slučajeve elementarnih nepogoda i katastrofa. Tek tu se ništa ne može naučiti za to vreme.“

Ministar kompromituje ideju

Da optužbe za demagogiju ne ostanu prazne priče, pobrinuo se sam ministar vojni Aleksandar Vulin koji je već naglasio da se i sam prijavio za ovu obuku, jer uzgred ni on nije služio vojni rok. Tim potezom je ministar Vulin kompromitovao ideju koja u suštini nije loša: „Odmah je sebe stavio u prvi plan, kako bi afirmisao svoj ego“, primećuje Aleksandar Radić.

Vojna obuka od 15 dana se vidi i kao još jedan prilog militarizaciji Srbije i regiona, ali naši sagovornici smatraju da su takve ocene preterane. Aleksandar Radić napominje da „slične poteze povlače sve zemlje regiona, da to je rezultat vremena u kojem živimo, i da to nije specifičnost samo Srbije“.

U tom kontekstu se pominju i izjave Ramuša Haradinaja oko odlaska kosovske vojske na sever Kosova i reakcija ministra Vulina „da je srpska vojska snažna i spremna da ispuni svako naređenje vrhovnog komandanta... Ako Haradinaj uđe vojskom na sever Kosova, to će se završiti bežanjem i rasulom.“

Razmenu ratobornih izjava Aleksandar Radić vidi kao „još jedno korišćenje Vojske Srbije za ličnu promociju ministra Vulina. U vreme kada su pregovori u zastoju, i kada albanska strana nastupa agresivno, srpskoj strani je potrebna velika doza staloženosti u osmišljavanju poteza. Posebno bi trebalo biti obazriv kada je reč o izjavama na temu primene sile“.

Vučić i Haradinaj se dopunjavaju

To je još jedna u nizu neozbiljnih izjava ministra Vulina, nastavlja Davor Lukač. „U svakoj sličnoj situaciji Vulin je odlazio u Rašku da stavlja u pogon tenkove, pa je u Nišu išao da maršira sa vojnom policijom, ili išao u Kuršumliju da postrojava vojne jedinice. Dakle, kad god se nešto desi, on zbog domaće javnosti, televizije Pink i Infomera, ode negde na jug Srbije i preti. To je na neki način postalo već komično“, ocenjuje Lukač.

Naš sagovornik je mišljenja da se na tom planu Vučić i Haradinaj samo dopunjuju. „Obojica na taj način sebi stvaraju osnov da kažu 'vidite kako smo mi hrabri', a sve to za unutrašnju upotrebu. Haradinaj pokušava da podigne rejting na Kosovu, a onda su se iz Beograda javili Vulin, doktor Stefanović i Vučić da kažu kako nama niko ništa ne može. To je zakon spojenih sudova“, zaključuje Lukač.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android