Oko tog pitanja se u Evropskoj uniji već mesecima vode duge rasprave. Nemačka kancelarka Angela Merkel je u početku insistirala na gornjoj granici od 500 milijardi evra za kreditne garantije. Juče (26.03) je promenila kurs. ESM i dosad privremeni Evropski finansijski štit EFSF sada bi trebalo delom paralelno da rade. To znači da će ukupni volumen oba fonda zajedno iznositi 692 milijarde evra. Kancelarka je dugo oklevala - na poslednjem samitu EU krajem marta, ona je uspela da izdejstvuje da se odluka o volumenu fonda ESM odloži bar do sastanka ministara finansija evro-zone u Kopenhagenu.

Fondovi za spas rastu

Gotovo svi ministri finansija 17 država evro-zone su u međuvremenu došli do zaključka da je 500 milijardi premalo za ESM. Komesar EU za monetarnu politiku Oli Ren predložio je da se taj fond gotovo udvostruči. On se zalaže da se sume privremenog finansijskog štita EFSF i permanentnog Fonda za spas evra ESM jednostavno saberu - zbor bi iznosio 940 milijardi evra moguće kreditne sume. Ren smatra da samo tako mogu da se spreče špekulacije na štetu Španije i drugih oslabljenih zemalja evro-zone. A to znači i da će jemstva koja daje Nemačka u svakom slučaju probiti dosadašnji okvir od 211 milijardi evra.

Berlin želi kompromis

To je za kancelarku previše - jer ona želi da izbegne i trzavice u sopstvenoj vladajućoj koaliciji. Bavarska Hrišćansko-socijalna unija CSU i Stranka slobodnih demokrata FDP odbacivale su povećanje iznosa za Nemačku. Sada je šef CSU Horst Zehofer u Minhenu rekao: "Sprovođenje u delo finansijkih štitova odvija se kroz pakete pomoći poput onog za Grčku. Mi ćemo se prema njima odnositi kao i ranije, uvek uz saglasnost parlamenta - svaka pojedina odluka." Garantije, argumentuje Zehofer, morao bi da odobri Bundestag. Tačno je da nemačke garantije neće biti ostvarene odjednom. Permanentni fond za spas evra će tokom više godina rasti do svog konačnog volumena. Svaka zemlja će svoj udeo uplaćivati u gotovini u Fond koji se nalazi u Luksemburgu i to - u ratama. Klaus Regling, šef dosadašnjeg finansijskog štita EFSF u Luksemburgu, za magazin "Fokus" je izjavio da je u sadašnjoj - unekoliko lakšoj - situaciji teško utvrditi potrebu za više novca. Ali, on kaže i da novac umiruje tržište.

Paket od ukupno 692 milijarde

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble razradio je plan za oprezno povećavanje fonda ESM. On je u novembru 2011. još kategorički odbijao to povećanje, a sada želi da stari EFSF i novi ESM neko vreme rade paralelno. Novac iz fonda EFSF koji je do sada predviđen za programe spasavanja Irske, Portugalije i Grčke - 192 milijarde evra - nije odbijen od sume kojom raspolaže ESM, kao što je prvobitno planirano. Tako bi volumen novca namenjenog zajmovima porastao na 692 milijarde evra, a pri tome se nemački udeo ne bi previše povećao. Prema prvim proračunima, on bi sa 211 mogao da se poveća na 290 milijardi evra. Kancelarki Merkel je bilo stalo da trajni finansijski štit ne probije granicu od 500 milijardi. Sa tim argumentom ona bi htela da odobrovolji poslaničke klubove vladajućih stranaka koji su se narogušili zbog promene kursa. Zamenik predsedavajućeg poslaničkog kluba hrišćanskih unija u Bundestagu, Mihael Majster, još prošle nedelje je rekao da je jasno da Fond za spas evra mora da se poveća, a da treba još sam definisati odgovarajući model. Bundestag će o zakonima o ESM glasati u maju. Socijademokratska opozicija opružuje kancelarku da je pogazila reč.

Pritisak međunarodnih partnera

Sredinom aprila bi na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda trebalo da se odluči da li će ta institucija osnovati poseban fond za Evropu. Direktorka MMF, Kristin Lagard, naglašava da bi to moglo da se desi samo kada bi Evropljani sami uzeli više novca u ruke. To jest, evro-zona bi trebalo najpre poveća visinu svog protivpožarnog zida, pa tek onda da se obrati za pomoć vatrogascima MMF. Sličnu poruku je Evropljanima uputio i američki ministar finansija Timoti Gejtner. Trenutno najviši protivpožarni zid je postavio šef Evropske centralne banke, Mario Dragi. On je evropskim bankama pozajmio bilion evra po najnižim kamatama, kako bi bio sprečeno gušenje kreditom i da bi bila podstaknuta kupovina državnih obveznica.

Autori: Bernd Rigert / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković