Demonstracije protiv Makronove politike traju već tri meseca. Brutalno postupanje policije je podstaklo komesarku Saveta Evrope za ljudska prava Dunju Mijatović da izjavi da je „ozbiljno zabrinuta" zbog povreda koje su policajci zadali demonstrantima gumenim mecima i na druge načine.

Za ogorčenje građana Francuske se pobrinula i informaciona politika francuske vlade: oko 100 osoba, među kojima su umetnici i naučnici, objavilo je otvoreno pismo ministarski zdravlja Agnes Bizin. Oni u pismu traže da se „skine veo" sa informacija o stvarnom broju povređenih demonstranata i policajaca, a izrazili su i „šok" zbog vrsta povreda i broja ljudi koji će ostati invalidi do kraja života. 

Teške povrede

Prema zvaničnim informacijama, od prve protestne akcije 17. novembra naovamo, povređeno je više od 3000 demonstranara i policajaca. To su preneli i francuski mediji. Na pitanje lista Liberasion, Ministarstvo unutrašnjih poslova je početkom januara saopštilo da je od početka demonstracija bilo 1700 povređenih demonstranata, među kojima 50 njih – teško.

Novinska agencija AFP je rešila da „istraži činjenice i proveri navode" dve strane, ali to nije donelo mnogo – uspela je da utvrdi da je 82-je demonstranata teško povređeno, ali je navela i da se oslanjala na izvore koji nisu bezuslovno kredibilni.

Prema podacima grupe „Razoružajmo ih!" četvorim ljudima je otkinuta ruka a 20 osoba je izgubilo oko, dok vlada saopštava da su u samo četiri slučaja načinjene „teške povrede očiju".

Makron: „Ljudska glupost"

Zbog ovih teških povreda rasplamsala se diskusija o postupanju snaga bezbednosti i oružju koje koriste protiv demonstranata. U pitanju su gumeni meci koje, kako tvrde demonstranti i grupe za ljudska prava, policija ispaljuje ljudima u glavu što je protivni pravilima o upotrebi tog oružja.

Što se tiče ljudskih žrtava, predsednik Makron je krajem januara rekao da ima 11 žrtava i da želi zbog toga, dodavši da su ti ljudi ginuli, između ostalog, i zbog „ ljudske gluposti" – ali da nisu žrtve policijskih akcija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u poslednjim protestima učestvovalo 51.400 demonstranata. Mediji često govore o pojedinačnim demonstracijama u vezi sa pojedinačnim zahtevima; tako je sada saopšteno da su protesti bili usmereni protiv planiranog zakona o lakšem zabranjivanju demonstracija, koji predviđa oštrije kazne za maskiranje lica.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android