Nakon ruskog napada na Ukrajinu, milion ljudi pobeglo je u Evropsku uniju samo tokom prve nedelje. Već 28. februara 2022. visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Filipo Grandi više nije govorio o talasima izbeglica, već o „egzodusu“, s obzirom na ogroman broj izbeglica.

Za to vreme, porodica Viktorije Zinčenke još je se krila po ukrajinskim podrumima. Njena kuća u Černjigovu je bombardovana. Prošle su nedelje pre nego što su stigli u EU. Kada je porodica u maju konačno bila na poljskoj strani granice, milioni ljudi su u EU već pronašli utočište. Da li je to bilo proračunato s ruske strane? Da li je to bio deo strategije napada?

Šefica programa za migracije Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), Viktorija Ritig, uočava sledeći obrazac: „Velika razlika između ratova u prošlosti i ratova danas je u tome što su ratovi u prošlosti uglavnom proizvodili mrtve, a ratovi danas prvenstveno proizvode prognane.“

-pročitajte još: Izbeglice u Nemačkoj: Koliko ih ima i odakle dolaze?

Efikasno sredstvo pritiska

Američka politikološkinja Keli Grinhil proučava ratove i sukobe od 1951. godine. „Iskreno rečeno, korišćenje migracije kao oružja ne dešava se samo u vreme rata. To se vrlo redovno radi i u vreme mira. Na žalost, može se sa sigurnošću reći da se u bilo kom trenutku u svetu migranti i izbeglice koriste kao oružje u službi političkih ili vojnih ciljeva.“

Na osnovu 50 konflikata koje je ispitala, Grinhil je utvrdila da je to sredstvo veoma efikasno: „Kada se koristi, uspešno je u tri od četiri slučaja. I čini se da oni koji ga koriste dobijaju manje-više ono što žele. U stvari, u polovini slučajeva dobijaju upravo ono što su želeli da nametnu.“

Belorusija, Maroko i Turska

Postoje jasni primeri koji to dokazuju – poput situacije na belorusko-poljskoj granici u leto 2021. kada je beloruski vladar Aleksandar Lukašenko namamio ljude s Bliskog istoka u Minsk, uz obećanje da će doći do Poljske, a time i do EU. To je bio njegov odgovor na sankcije koje je EU prethodno uvela zbog očigledno nameštenih izbora u Belorusiji. Poljska je bila pod pritiskom i odbranila se od brojnih ljudi na granici. Poslednjih nedelja ponovo je povećan broj ljudi sa Bliskog istoka i Afrike koji prelaze poljsku granicu iz Belorusije.

U maju je Maroko otvorio svoje granice kako bi izvršio pritisak na Španiju – koja je prethodno pustila lidera pokreta za nezavisnost Zapadne Sahare koji želi da se otcepi od Maroka u zemlju radi lečenja. Kao rezultat toga, hiljade su nahrupile do španske eksklave Seuta. U jednom danu, do EU je stiglo 8.000.

U martu 2020. turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otvorio je granice prema Grčkoj kako bi migranti i izbeglice mogli da krenu u Grčku u velikom broju i nekontrolisano.

„Rusija stvara veštačke krize“

Da li se dakle ruski predsednik Vladimir Putin nadao da će svesnim bombardovanjem civilnih ciljeva u Ukrajini podstaći mase ljudi da pobegnu u EU i da će tako izazvati humanitarnu krizu?

Još je rano da se odgovori na to pitanje, kažu istraživači Ritig i Grinhil. Evropska unija je sprečila destabilizaciju i pritisak na granice tako što je početkom marta odlučila da primeni direktivu o masovnom prilivu, čime je građanima Ukrajine ponudila privremenu zaštitu. Bila je to „divna stvar“, kaže Grinhil. „Ako je Putin zaista pokušao da iskoristi ukrajinske izbeglice da izvrši pritisak na EU, onda je to bila briljantna reakcija Unije.“

Ukrajinska vlada veruje da Rusija koristi to sredstvo. Savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, Mihajlo Podoljak, govori o paničnim talasima migracija u Evropu koje su izazvali ruski napadi. „I taktika i strategija Ruske Federacije nisu se menjale dvadeset do trideset godina. Rusija stvara veštačke krize, uključujući i migracione, koje onda imaju za cilj da izazovu pritisak društva na vlade u određenoj evropskoj zemlji.“ Zbog toga, kaže, ruska vojska napada civilne ciljeve u Ukrajini – stambene blokove, medicinske ustanove i škole.

Izbeglištvo u sred zime kao rusko oružje?

Putin nije Evropskoj uniji eksplicitno zapretio izbeglicama. Pitanje koje je WDR uputio ruskoj vladi o tome da li je masovni egzodus iz Ukrajine koji je pokrenula ruska strana namerno korišćen, ostao je bez odgovora.

Istraživač migracija Gerald Knaus smatra da Putin testira Evropu i njene vrednosti. „Do sada ne samo da smo preživeli taj test, mislim da smo ga prošli sjajno – što se izbeglica tiče. Ali, zaista teška runda dolazi na zimu.“

Već sada je jasno da neke države EU, poput Poljske i Mađarske, doživljavaju raseljavanje, izbeglištvo i migraciju kao pretnju. To bi moglo da promeni Uniju. Jer, kada je prošle godine Poljska delimično odbila ljude koji su hteli da zatraže zaštitu na poljsko-beloruskoj granici i umjesto toga podigla ogradu od 187 kilometara, centralni argument je bio da je reč o hibridnom ratu i da Belorusija želi da izazove migracionu krizu.

To bi mogao da postane novi standard u EU: Evropska komisija sada radi na direktivi koja bi svakoj državi-članici mogla da omogući da odbije ljude koji traže zaštitu na granici. I to uz obrazloženje: ti ljudi su političko sredstvo pritiska druge države.

Viktorija Zinčenka iz Ukrajine dobila je zaštitu u Nemačkoj. Živi s malim sinom i majkom na Bodenskom jezeru i želi da ostane. Za sada. Situacija u Ukrajini je suviše neizvesna za porodicu. Napadi tamo su se nedavno povećali i pogađaju civilnu infrastrukturu, snabdevanje električnom energijom i grejanje – upravo ono što je ljudima potrebno da prežive zimu i što bi moglo da ih natera da pobegnu na zapad.

A to da li će proterivanje civila tada postati sredstvo pritiska i oružje, zavisi i od reakcije Evropske unije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.