U prvoj polovini godine u Ukrajini je rođeno oko 93.500 dece, što je 28 odsto manje nego u istom periodu u predratnoj 2021. godini.

Međutim, trend pada nataliteta primetan je već čitavu deceniju. Odlazak ženskog dela stanovništva u inostranstvo i bezbednosni rizici povezani s ruskom invazijom na Ukrajinu dramatično pogoršavaju situaciju.

Prema najcrnjim prognozama, pad nataliteta, zajedno sa prekomernom smrtnošću i migracijama, mogao bi da dovede do smanjenja stanovništva Ukrajine sa trenutnih oko 37 miliona, na 26 miliona u narednih deset godina, kaže Ela Libanova, direktorka ukrajinskog Instituta za demografiju i društvena istraživanja.

Ni pre rata stopa nataliteta u Ukrajini nije mogla da obezbedi stabilan demografski razvoj, kada je najmanje 210 dece trebalo da dođe na 100 žena. U 2021. godini, taj broj je iznosio 116, a u 2022. godini broj rođenih je dodatno opao za 25 odsto.

Međutim, kako je za DW objasnila naučna saradnica Instituta za demografiju i društvena istraživanja Svitlana Aksjonova, to je posledica pandemije, a ne rata.

Samo u 2021. u Ukrajini je potvrđeno 86.000 smrtnih slučajeva od korona-virusa. „Tada su mnoge porodice odlučile da odlože potomstvo dok se ne stvori sigurnija situacija“, kaže ekspertkinja.

Šta je s decom rođenom u inostranstvu?

U vezi s naglim padom nataliteta, Aksjonova ukazuje na to da se deca ukrajinskih izbeglica rođena u inostranstvu ne uzimaju u obzir u statistici za 2022. godinu. „Prema informacijama koje imamo, ta deca nisu obuhvaćena ovom statistikom, kao ni deca rođena na teritorijama koje je okupirala Rusija“, objašnjava ona.

DW je od ukrajinskog Ministarstva pravde želeo da sazna koliko je ukrajinske dece prošle godine rođeno u inostranstvu, nakon što je počeo rat, ali do sada nije stigao odgovor.

U ovoj godini, prema rečima Aksjonove, uticaj rata na natalitet u Ukrajini postao je mnogo očigledniji. U prvoj polovini godine demografi su zabeležili pad od devet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kako će se stopa nataliteta u Ukrajini razvijati nakon rata, teško je predvideti, kaže ekspertkinja. Prema njenim rečima, demografi su sada razvili oko pedeset različitih scenarija za dalji razvoj situacije, u zavisnosti od toka rata i migracionog ponašanja stanovništva.

Prema rečima Aksjonove, nakon završetka rata ne očekuje se značajan porast broja rođenih. „Imaćemo kompenzacioni porast zahvaljujući potomstvu čiji je dolazak za sada odložen, ali taj porast će biti mali“, prognozira ona.

Kao razloge za to, ona navodi posledice rata, kao što su uništavanje infrastrukture i stambenih objekata, kao i problemi na tržištu rada. Osim toga, očekuje se da će se manje dece rađati zbog ratnih trauma.

„Intervjui koje vodim, ali i oni koje vidim u medijima, pokazuju da ljudi sve više veruju da je pogrešno donositi decu na ovaj surov svet i izlagati ih takvim opasnostima“, pretpostavlja demografkinja.

Više od šest miliona Ukrajinaca napustilo zemlju

Istovremeno, prema njenom mišljenju, migracija igra ključnu ulogu u prognozi budućih stopa nataliteta. Od početka obimne ruske agresije, više od 6,2 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu, većinom radno sposobne žene i deca.

„Što duže traje rat, to je veći broj onih koji radije ostaju u inostranstvu. Jedan od razrađenih scenarija predviđa da će u određenim starosnim grupama biti više muškaraca nego žena, jer postoji rizik da se značajan broj ukrajinskih žena više neće vratiti u Ukrajinu“, kaže Aksjonova.

Prema njenim rečima, postoje i drugi faktori kada je u pitanju buduća stopa nataliteta. „Prema sociološkim istraživanjima, pre rata je većina ljudi želela više od jednog deteta“, kaže ekspertkinja. „Da li ljudi to mogu da realizuju, zavisi i od bezbednosne i ekonomske situacije, uslova stanovanja, vere u budućnost i poverenja u vladu.“

Može li Ukrajina da motiviše ljude da se vrate?

Dmitro Bojarčuk iz ukrajinskog Centra za društveno-ekonomska istraživanja (CASE) smatra da bi vlada odmah trebalo da reaguje na smanjenje broja stanovnika i sprovede odgovarajuće ekonomske reforme. Prema njegovom mišljenju, smanjenje radno sposobnog stanovništva stvoriće probleme, posebno za penzioni sistem.

„Ukrajinske izbeglice su uvidele da njihov rad može biti plaćen mnogo bolje od onoga što im se nudi u Ukrajini. Ako se u Ukrajini sve bude brzo razvijalo, onda postoji šansa da se Ukrajinci motivišu da se vrate iz inostranstva. Ali ako ne pružimo zanimljive i konkurentne poslove, nećemo moći da zadržimo ljude u zemlji“, zaključuje Bojarčuk.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.