Nemački insekti širom Evrope izvršavaju specijalni zadatak – posao im je da unište druge insekte. Ose i stenice služe kao zamena za pesticide, ali kako funkcioniše ovaj minijaturni rat?

Larve osa vole kad je toplo, a najviše im odgovara temperatura od 25 stepeni. „Na toj temperaturi se i razmnožavaju“, zadovoljno komentariše Bernd Virer otvarajući klimatizovani ormarić u kojem gmižu i lete bezbrojni insekti.

Virer nije od onih koji panično posežu za insekticidom – on se raduje b(r)ujanju života.

Ovi insekti za njega nisu gamad već pre svega smrtni neprijatelj štetočina – kukuruznog moljca koji širom sveta uništava ogromne količine žitarica. I zato je ova specijalna vrsta ose, trihograma, omiljena kod poljoprivrednika širom sveta.

Virer (57) je doktorirao biologiju i radi kao direktor nemačke firme AMW. U firmi nadomak Frankfurta se uzgajaju biološke alternative insekticidima. Recimo neke vrste osa i stenica kojima se uspešno suzbijaju štetočine. Insekti ratuju protiv insekata.

Insekti iz nemačke firme zatim stižu na polje, u skladišta, staklenike ali i privatne stanove širom Evrope, i sve to potpuno ekološki bez upotrebe otrova.

Bube, dronovi i helikopteri

Napad osa i stenica na štetočine mogao bi da posluži i kao inspiracija za horor film – one polažu jajašca u larve ili jajašca štetočine. Njihovi potomci iznutra izjedaju domaćina i štetočine se nikada ne izlegnu.

„To zvuči strašno ali to je priroda“, kaže Virer. Neke vrste osa čak i koriste odrasle primerke štetočina kao prevozno sredstvo do sledećeg polja i staništa.

Firma AMW je patentirala metod po kojem se granule sa jajašcima izbacuju iz dronova ili helikoptera. Metod je već stigao i do Kanade, iako sami insekti ne smeju da se izvoze preko Atlantika. „Time se sprečava širenje invazivnih vrsta“, objašnjava Virer.

Tokom uzgoja insekata, zaposleni AMW-a koriste jajašca kukuruznog moljca, a zatim te bube odrastaju i u prirodi traže iste domaćine. Tako se krug zatvara.

Potražnja za živim insekticidima je sve veća, pogotovo u Francuskoj, jer sve više poljoprivrednika prelazi na ekološki način zemljoradnje koji zabranjuje mnoge insekticide i pesticide.

Strah od invazivnih vrsta

I van Evrope i Kanade ima potencijalnih kupaca, ali sa njima se posluje vrlo oprezno, jer postoji opasnost da se poremeti prirodna ravnoteža. Virer već neko vreme sarađuje sa jednim kolegom sa fakulteta koji živi u Egiptu.

„Mnogi paraziti na severu Afrike liče na one koje srećemo u Evropi“, kaže Virer. „Ipak, postoje mnoge prepreke“, dodaje on.

U isto vreme, Evropljanima su potrebna znanja kolega van ovog kontinenta. „Zbog toplijih leta, blagih zima, i lakšeg transporta, odjednom se Evropi susrećemo sa insektima kojih ovde pre nekoliko godina uopšte nije bilo“, objašnjava direktor AMW-a.

Na primer, nedavno je u Evropu stigla takozvana pirinčana stenica, koja jede pirinač ali i druge vrste žitarica. Ali AMW veruje da će i za nju naći rešenje u obliku insekata.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android