Sedmog oktobra, dok je ubijao ljude u oblastima oko granice sa Gazom, Hamas nije poštedeo ni decu, a ni mlade. Ubijani su i kidnapovani. 

Jedan od militanata zarobljenih posle napada opisao je izraelskim vlastima mučne scene koje su se dogodile u jednoj kući. 

„Čuli smo kako deca plaču iz jedne od sigurnih soba“, rekao je on prema tom izveštaju. „Potom smo pucali u sobu dok sve nije utihnulo.“ 

Hamas, militantna grupa koju su EU, SAD i mnoge druge zemlje identifikovale kao terorističku organizaciju, drži 38 dece i tinejdžera kao taoce, od kojih je najmlađa devetomesečna beba, navode izraelski mediji. 

U napadu je 21 dete ostalo bez roditelja, saopštilo je izraelsko Ministarstvo socijalnih pitanja. Šesnaest je izgubilo oba roditelja, dvoje su bili deca ubijenih samohranih majki, a još troje je izgubilo po jednog roditelja, dok je drugi kidnapovan ili proglašen „nestalim“. 

Stravičan danak za decu u južnom Izraelu 

Deca koja žive na jugu Izraela takođe pate. Sapir Fišer-Turgeman je majka dvoje dece iz Aškelona, priobalnog grada u blizini Gaze. Obavezni vojni rok odslužila je 2015. kao oficir za vezu u Izraelskim odbrambenim snagama.

Ona opisuje kako se ponašanje njene dece od početka rata promenilo. „Primetili smo da je jedno od naše dece mnogo agresivnije i nestrpljivije.“ To se, kaže, događa iako se trude da decu što više zaštite od informacija o trenutnom ratu. 

Neki drugi roditelji u Izraelu pričaju da njihova deca ne žele više da spavaju u svojim krevetima jer se boje.

„Teško im je da ostanu kod kuće sve vreme, ali nema izbora jer na ulicama i u blizini igrališta u Aškelonu gotovo uopšte ne postoje bezbedne oblasti gde možemo da se zaštitimo od raketa“, kaže Fišer-Turgeman. 

Priča o 12-godišnjoj Lijel Hetsroni verovatno će zauvek ostati u kolektivnom pamćenju Izraela u godinama koje dolaze. Umesto tela devojčice, njena porodica pokopala je neke od njenih ličnih predmeta, poput odeće i omiljenih igračaka. Oni su to uradili iako njena smrt nije zvanično potvrđena. 

„Niko nije preživeo na mestu gde se ona nalazila. Mi smo sekularna porodica, nije nam toliko važno da sačekamo zvaničnu potvrdu“, izjavio je jedan od njenih rođaka izraelskim medijima.

Više od 40 dana nakon napada, njeno telo još uvek nije identifikovano. 

Deca u Gazi: „Živi pakao“ 

Pre samo nekoliko dana, Hind Višah, njen suprug i njihovo troje dece napustili su severni deo Pojasa Gaze.

Oblast je bila pod intenzivnim izraelskim vazdušnim napadima i vodile su se teške borbe između izraelskih kopnenih snaga i palestinskih militanata. Njena ćerka Salma ima 11 godina, a dva dečaka, Mohamed i Madžid (Majid), imaju devet, odnosno četiri godine. 

„Naš život je postao živi pakao u svakom smislu te reči. Moja deca su stalno vrištala. Plakala sam s njima, ponekad vrištala pored njih“, ispričala je ona preko isprekidane telefonske veze iz Rafe, grada na jugu Gaze gde je porodica potražila sklonište. „Strah od smrti nadvija se nad nama svakog trenutka.“ 

Tokom poslednje nedelje koju su proveli kod kuće u gradu Gazi, porodica je morala da polako troši i ono malo vode i hrane koje su im preostale. Njena deca su, kaže Višah, najdragocenija stvar u njenom životu. 

„Salma me često pita: ’Ako umrem, šta će biti s mojim stvarima? Da li će i one poći sa mnom u raj’?“ 

Nesposobnost da detetu obezbedi bezbednost najbolnije je iskustvo za roditelja, kaže majka. 

„Preživela su mesec dana užasa i straha koji će ostati u njihovim sećanjima. Zahvalna sam Bogu što smo još živi, a moja deca bezbedna, ali čeznemo da nas neko izbavi iz ovog dubokog pakla i odvede tamo, odakle ćemo se vratiti u naš uništeni dom.“ 

„Gaza postaje groblje za decu“ 

Hind Višah nije jedina s takvim iskustvima. Desetine hiljada palestinskih roditelja u Gazi suočavaju se s istom situacijom. Prema Hamasovom Ministarstvu zdravlja u Gazi, više od 4.600 dece navodno je ubijeno, skoro 9.000 ranjeno. Te podatke nije moguće proveriti iz nezavisnih izvora. 

Gaza ima mlado stanovništvo: skoro polovina od 2,2 miliona stanovnika mlađe je od 18 godina, pokazuju podaci palestinskog Centralnog zavoda za statistiku. Do sada je zbog rata raseljeno oko milion i po stanovnika Gaze, među njima najmanje 700.000 dece, podaci su Unicefa. 

Mladi u Gazi navikli su da se nose s teškoćama i suočavaju s vojnim sukobima. Od 2007. godine, nakon što je militantna grupa Hamas preuzela vlast, Gaza je pod strogom kopnenom i pomorskom blokadu koju nad palestinskim teritorijama sprovode Izrael i delimično Egipat. 

Izrael je strogo kontrolisao kretanje ljudi i robe prilikom ulaska i izlaska sa tih teritorija, efektivno ih izolujući od ostatka sveta. A mnogim maloletnicima ovo je već peti put da se suočavaju sa ratom. 

I to najgorim do sada. 

„Gaza postaje groblje za decu. Svakoga dana na stotine devojčica i dečaka navodno gine ili bude ranjeno“, rekao je nedavno generalni sekretar UN Antonio Gutereš. 

Nakon posete Gazi u sredu, izvršna direktorka Unicefa Ketrin Rasel upozorila je da „strane u sukobu čine teške zločine nad decom; to uključuje ubijanje, sakaćenje, otmice, napade na škole i bolnice, i uskraćivanje pristupa humanitarnim organizacijama“. 

Dodala je da se mnoga deca vode kao nestala i da se veruje da su zatrpana ispod ruševina, što je „tragični rezultat upotrebe eksplozivnog oružja u naseljenim mestima“.

„Novorođene bebe kojima je potrebna specijalizovana nega, umrle su u jednoj od bolnica u Gazi zato što nije bilo struje, a ni medicinskih sredstava“, dodala je Rasel u saopštenju. 

Pomoć teško stiže

Šest sedmica nakon početka rata, ljudi su prepušteni sami sebi, jer je pomoć koja uspeva da stigne ograničena. Nakon početka terorističkih napada, Izrael je zatvorio granične prelaze.

Nekoliko kamiona s međunarodnom pomoći ulazi iz Egipta preko prelaza Rafe, a većina Palestinaca je zarobljena u majušnoj enklavi. 

I kao da obezbeđivanje najhitnijih dnevnih potreba, kao što su pronalaženje hrane, čiste vode za piće i funkcionalnog toaleta, nije bilo samo po sebi dovoljno, Ranija Muštaša kaže da se plaši i ogromnog uticaja koji ovaj rat ima na njenu decu. 

„Deca ne mogu da idu u školu, da se vide s prijateljima, pa čak ni da se povežu s njima preko interneta, jer je nedostupan. Deca su najviše pogođena ovim ratom. Gube detinjstvo i sve njima poznate aspekte života. Žive u stalnom strahu, usred zastrašujućih prizora“, rekla je ta 46-godišnja majka za DW telefonom. Deca, dodala je, spavaju samo ako su blizu roditelja. 

Njena sedmočlana porodica nekada je živela u četvrti Šidžaja na istoku grada Gaze. Morali su da napuste dom početkom rata i od tada su se dva puta selili. Sada borave kod rođaka u južnom delu Pojasu Gaze. 

„Kad čujemo vesti na radiju, moja najstarija ćerka pita: ’Da li će to i nama da se desi? Ne želim da umrem.’ Veliki mi je problem da je utešim, jer vidi strah u mojim očima i vidi kako plačem zbog bombardovanja. Ona vidi moj strah i vidi da živimo sve gore“, kaže Muštaša. 

„A moje mlađe dete me često pita zašto je ovaj rat drugačiji od prethodnih i kada će se uopšte završiti. Trudim se da pronađem odgovor. Nadam se da će se uskoro završiti.“ 

tekst je izvorno objavio DW na engleskom jeziku

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.