Berlinale je poznato po tome da se bavi političkim pitanjima i zalaže za humanitarne vrednosti. Debate i protesti oko rata između Izraela i Hamasa neizbežno su deo ovogodišnjeg filmskog festivala u Berlinu.

Iako je nekoliko natpisa „Slobodna Gaza“ primećeno na crvenom tepihu, svečano otvaranje 15. februara održano je bez bilo kakvih ometanja.

Zatim je u nedelju, kako izveštava portal Deadline.com, prilično neočekivano, oko 50 propalestinskih pristalica organizovalo protest na Evropskom filmskom tržištu. Ta manifestacija ima bliske veze s festivalom, ali za razliku od mnogih premijera na crvenom tepihu Berlinala, ta poslovna platforma ograničena je na profesionalce filmske industrije i zato nije u centru pažnje javnosti.

Saradnici Berlinala pozivaju na jače saopštenje

Kritike su stizale i iz same organizacije festivala. Otvoreno pismo, koje je do sada potpisalo 60 partnera Berlinala, uključujući i kustose različitih sekcija festivala, poziva organizatore da pooštre svoju zvaničnu izjavu o trenutnoj humanitarnoj krizi u Gazi.

Kada su predstavljali svoj program, menadžerski dvojac Berlinala, Marijete Risenbek i Karlo Šatrijan, istakli su da saosećaju sa svim žrtvama krize na Bliskom istoku, da žele da se „svačija patnja prepozna i da naš program otvori različite perspektive o složenosti sveta“.

Za potpisnike pisma to, međutim, nije dovoljno: „Pridružujemo se globalnom pokretu solidarnosti, zahtevamo hitan prekid vatre i pozivamo na oslobađanje svih talaca“, navodi se u pismu. „Dok svet svedoči nezamislivom gubitku života civila u Gazi, uključujući i živote novinara, umetnika i filmskih radnika, kao i uništavanju jedinstvenog kulturnog nasleđa, potrebni su nam jači institucionalni stavovi.“

Pokret „Strike Germany“ poziva na bojkot

Još jedno otvoreno pismo stiglo je od učesnika sekcije „Forum expanded“, jednog od nezavisnih programa festivala. To je eksperimentalna sekcija Berlinala koja film doživljava kao medij kroz širok spektar umetničkih disciplina.

Više od sto potpisnika pisma izrazilo je podršku četvorici kolega koji su svoje radove povukli iz selekcije uoči manifestacije. Ta četvorica umetnika na Instagramu su izrazila solidarnost s pokretom „Strike Germany“, koji poziva na bojkot državnih kulturnih institucija u Nemačkoj, a u znak protesta zbog oklevanja te zemlje da pozove na prekid vatre. Zbog svoje nacističke prošlosti, Nemačka podršku Izraelu vidi kao svoju istorijsku odgovornost.

Izraelski film inspirisan apsurdnom igrom o usponu fašizma

Istovremeno, izraelski filmski stvaraoci prisutni na festivalu ne beže od kritike vlasti svoje zemlje. Poznati izraelski reditelj Amos Gitaj premijerno je prikazao svoj novi igrani film na Berlinalu „Šikun“ (Shikun). Taj politički obojen film zasniva se na drami „Nosorog“ iz 1959. godine, francusko-rumunskog pisca Ežena Joneska. Reč je o apsurdnoj basni koja komentariše iznenadni uspon fašizma uoči Drugog svetskog rata.

Gitaj je razvio filmski projekat usred ogromnog protestnog pokreta protiv sporne reforme pravosuđa izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, a koju protivnici vide kao napad na demokratiju u zemlji.

Film „Šikun“, što na hebrejskom znači „socijalno stanovanje“, je praktično niz vinjeta smeštenih u jednom pustom stambenom kompleksu. U različitim prostorijama zgrade vide se scene u kojima su Izraelci i Palestinci, ali i Ukrajinci i druge pridošlice. Gitaj izaziva svoje gledaoce nekonvencionalnom narativnom strukturom. U jednom intervjuu objasnio je da mu je dosadno pripovedanje koje dominira na platformama za striming.

Film takođe donosi i citate nekih od velikih svetskih mislilaca, od Umberta Eka, do Roberta Musila, kao i odlomke iz članka izraelske novinarke Amire Has pod naslovom „’Samo sam izvršavao naredbe’: Šta ćete reći svojoj deci?“, koji je objavljen 2018. Članak je imao za cilj da senzibilizuje Izraelce i podigne njihovu svest o teškom položaju stanovnika Gaze.

Uzgred, Has, ćerka preživelih Holokausta, bila je među prvim kritičarima nemačkog stava prema Izraelu posle napada 7. oktobra. Ona je manje od deset dana nakon napada objavila članak u izraelskim novinama „Harec“ pod naslovom „Nemačko, ti si odavno izdala svoju odgovornost“.

Gitajev film završava se citatom iz pesme „Misli na druge“, rečima saosećanja koje je napisao palestinski pesnik Mahmud Darviš (1941-2008).

Amos Gitaj: Netanjahu je pretnja za Izrael

Dok film deluje zagonetno za publiku, koja nije upoznata sa svim tim referencama, Gitaj pak u razgovoru s novinarima na Berlinalu koristi vrlo jasne pojmove da izrazi svoje stavove o aktuelnoj izraelskoj vladi.

Nakon što je istakao da se Hamasovi brutalni teroristički napadi nikako ne mogu opravdati, taj kritičar ekstremizma kaže da je njegova matična zemlja „talac Netanjahuove najdesničarskije koalicije“. Gitai vidi Netanjahua kao „manipulatora na najvišem nivou“ i smatra da, kako je rekao za DW, premijer „može da uništi Izrael“.

Poziv Nemačkoj da zauzme jači moralni stav

Još jedan od filmova koji komentarišu bliskoistočni sukob na berlinskom festivalu je delo „Nema druge zemlje“ (No Other Land) u režiji palestinsko-izraelskog kolektiva. Dokumentarac prikazuje kako se Bazel Adra, mladi palestinski aktivista i jedan od koreditelja filma, godinama bori protiv iskorenjivanja Masafera Jate, njegovog sela na izraelskoj Zapadnoj obali, gde se ruše kuće, a stanovnici proteruju. Jer, tu je zvanično predviđena izgradnja vojnog poligona.

Film prikazuje kako mu se u tim njegovim naporima pridružio i izraelski novinar Juval Abraham, koji je postao aktivista nakon što je naučio arapski jezik i postao svedok nepravde izraelske okupacije.

Za aktiviste, ugnjetavanje neizbežno dovodi do nasilnih reakcija, zbog čega smatraju da bi Zapad trebalo da izvrši veći pritisak na izraelsku vladu da okonča okupaciju.

„Znam da Nemci osećaju veliku krivicu za ono što se desilo u Drugom svetskom ratu“, kaže Abraham za DW, dodajući da su i mnogi njegovi rođaci ubijeni tokom Holokausta. „Ali, nemojte sada da koristite tu krivicu i odbijate da pozovete na prekid vatre. Iskoristite je da nam pomognete da dođemo do političkog rešenja! Koristite je da izvršite pritisak na državu Izrael da okonča okupaciju“, kaže izraelski dokumentarista. „To bi za mene bio mnogo moralniji stav koji bi vlada mogla da zauzme.“