"Nema tu dileme - to je bio poraz koji se očekivao. Protiv NATO i njegovih 18 tadašnjih zemalja mi u tom trenutku jednostavno nismo imali šanse. Zato mislim da je to bila jedna suluda politika, koja je prethodno napravila niz velikih grešaka, grešaka prema jednoj etničkoj zajednici, ali grešaka i prema susedima, i rezultat svega toga i konačna greška jeste da smo okrenuli svet protiv sebe".

Miloševićeva propaganda je potpisivanje takozvanog Kumanovskog sporazuma od 9.6.1999, kojim je okončano 78-dnevno bombardovanje i regulisano povlačenje srpske vojske sa Kosova, proglasila za "veliku pobedu":

Kosovo je već godinu dana nezavisna država

Od 17. februara prošle godine Kosovo je nezavisna država koju je priznalo 60 zemalja. Među njima su i 22 zemlje Evropske unije kao i Sjedinjene Američke Države. Osim Srbije i Bosne i Hercegovine, Kosovo su priznale i sve države bivše Jugoslavije.

Za vladu u Prištini, Kosovo je bezbedna, stabilna i demokratska država, kako prenosi ministar unutrašnjih poslova Zenun Pajaziti.

"I pored teškoća koje smo imali, Kosovo je potpuno stabilna zemlja. Bezbednost na Kosovu je često politički problem, ali mi moramo i dalje raditi na zadobijanju poverenja svih etničkih grupa. Kosovske institucije posebno vode računa o pravima manjina. Uz podršku KFOR-a i EULEX-a napredak će biti još brži i dinamičniji".

Kosovo je za Srbe i dalje nebezbedno

Za Srbe, doduše, Kosovo deset godina posle rata nije ni slobodna, ni bezbedna zemlja.

"Tu još uvek ima jedna etnička zajednica koja ima ozbiljan problem, to su Srbi - samom činjenicom da su Srbi. Mislim da je problem utoliko teži što se u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji nalaze međunarodne snage - te snage plus međunarodni policajci i Euleks nisu dovoljni da se Srbi slobodno osećaju".

Trenutno je na Kosovu stacionirano više od 15.000 vojnika KFOR-a; tamo deluje gotovo 2000 međunarodnih i oko 8000 kosovskih policajaca. Početkom godine počela je i obuka Kosovskih snaga bezbednosti sa oko 2500 policajaca (i 800 rezervista). Radi se o profesionalno obučenim organima reda. Pajaziti kaže da svi stanovnici Kosova mogu da se osećaju sigurno.

"Ono što, doduše, ne možemo da garantujemo, jeste bezbednost osoba umešanih u organizovani kriminal. Pozivamo Srbe da sarađuju sa kosovskim institucijama".

Od tada, situacija na Kosovu je relativno mirna

Proslava godišnjice nezavisnosti i čitav niz komemoracija prošli su mirno. Od aprila, misija Evropske unije EULEX deluje na čitavoj teritoriji Kosova. I pored toga, situacija je napeta i nestabilna. Međunarodno vojno prisustvo će očigledno biti potrebno sve dok domaće snage reda ne budu u stanju da se staraju o bezbednosti svih etničkih grupa. Tako je i Bundestag krajem maja obrazložio produženje mandata vojnika Bundesvera na Kosovu za još godinu dana. Nemački ministar spoljnih poslova, Frank-Valter Štajnmajer, rekao je da se Kosovo nalazi pred velikim izazovima - te da su privredna obnova i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala samo neki od njih.

"Međuetničke napetosti na Balkanu i dalje postoje, ali odlučujuće je da duh rata tamo više nije prisutan. I pored napretka na Kosovu i u čitavom regionu, i dalje će biti potrebno vojno prisustvo".

Povlačenje međunarodnih snaga sa Kosova je zbog toga nezamislivo kako za Srbe tako i za vladu u Prištini. Suviše je velika bojazan od izbijanja novih etničkih sukoba.

"Međunarodne trupe će na Kosovu i Metohiji morati da ostanu još jako dugo vremena. Mislim da je stanje dosta mirno, ali to ne znači da je i stabilno... mislim da je međunarodno prisustvo potrebno narednih 10-15, a možda i više, godina".

Za napetosti odgovorne paravojne formacije

Vlada u Prištini za napetu situaciju u Kosovskoj Mitrovici i na severu Kosova odgovornim smatra "naoružane paravojne i čak srpske policajce". Zbog bezbednosti u čitavom regionu međunarodno vojno prisustvo je i dalje neophodno, smatra Pajaziti.

"Projekat podrške koju pružaju međunarodne snage i dalje će trajati. Mi smo u međuvremenu formirali sopstvene kapacitete za održavanje bezbednosti, ali, situacija u zemlji ipak zavisi i od situacije u čitavom regionu. Zbog toga će prisustvo međunarodnih trupa još neko vreme biti veoma važno".

autor: B. Cani / S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević