Prošle su dve godine od ruske invazije na Ukrajinui postoji jedna stvar oko koje se ekonomisti slažu: ruska ekonomija nije propala. A baš takav ishod su mnogi predviđali kada su Evropska unija, SAD i drugi uveli sankcije bez presedana nakon invazije u februaru 2022.

Sada debata o ruskoj ekonomiji u zapadnim prestonicama ima trezveniji ton. Malo ko više dovodi u pitanje njenu otpornost. Neslaganje postoji oko toga koliko su čvrsti temelji za trenutne ekonomske pokazatelje u zemlji.

Međunarodni monetarni fond nedavno je prognozirao da će bruto domaći proizvod (BDP) u Rusiji ove godine porasti za 2,6 odsto, što je veliko povećanje u odnosu na oktobarsku procenu. Osim toga stopa rasta u 2023. bila je više od tri odsto. U međuvremenu prihodi od nafte ponovo rastu, a nezaposlenost je na istorijski niskom nivou.

Ipak sumnje i dalje postoje. Kremlj je povećao izdatke za odbranu do te mere da će na to ove godine otići 40 odsto svih budžetskih rashoda. To je ratna ekonomija, i to opasno pregrejana, kažu stručnjaci.

Postoji sve veći nedostatak radne snage, a visoka inflacija se zadržala. Sankcije takođe nastavljaju da nanose štetu, posebno pošto zapadni lideri traže nove načine da nanesu udarac potrošačkoj moći Moskve.

Kako je Rusija preživela i napredovala

Elina Ribakova, ekonomista Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, kaže za DW da postoje tri glavna razloga zašto se ruska ekonomija tako dobro održala.

Prvi je da je ruski finansijski sistem bio dovoljno pripremljen za prvi talas bankarskih i finansijskih sankcija koji ga je pogodio u prvih nekoliko nedelja, budući da je bio u režimu reagovanja na krizu od invazije na Krim 2014.

Drugi je da je Rusija mogla da zabeleži ogromne zarade od izvoza nafte i gasa 2022. jer su zapadne sile bile suviše spore da zaustave taj izvoz, čak i kada su cene skočile nakon invazije.

Treći razlog koji ona identifikuje je taj što kontrole izvoza nisu u dovoljnoj meri funkcionisale da spreče Rusiju da koristi treće zemlje za nabavku robe koja joj je potrebna za njen vojno-industrijski kompleks.

Međutim, Benjamin Hilgenstock iz Kijevske škole ekonomije kaže da su sankcije i dalje imale veliki uticaj, iako je ruska ekonomija napredovala bolje nego što se očekivalo.

„I dalje stoji zaključak da se makroekonomsko okruženje za Rusiju značajno pogoršalo i da je mnogo toga posledica sankcija“, rekao je on za DW.

On ističe kako su prihodi od ruskog izvoza nafte i gasa pali u 2023. u poređenju sa 2022. i činjenicu da je ruska centralna banka morala da poveća kamatne stope na 16 odsto zbog visoke inflacije.

Probijanje sankcija

Ipak, učinak Rusije mnogo duguje tome kako je Moskva zaobišla sankcije. Dva od najupečatljivijih su kako je zaobišla kontrolu izvoza da bi nastavila da nabavlja zapadnu robu i kako je nastavila da prodaje svoju naftu širom sveta, uprkos tome što je zapadna alijansa uvela gornju granicu cene nafte u decembru 2022.

Cilj je bio da se zapadne usluge za transport ruske nafte ograniče ako se nafta ne proda ispod 60 dolara (56 evra) po barelu. Međutim, već skoro godinu dana Rusija prodaje svoju naftu po cenama blizu tržišnih.

To je uglavnom posledica takozvane flote brodova u senci, koja je pomogla ruskoj nafti da stigne do tržišta u zemljama poput Kine, Indije i Pakistana, a da ne podleže ograničenju.

Sjedinjene Države sve više sankcionišu pojedinačne brodove i firme za koje veruju da krše gornju granicu, a Hilgenstok kaže da je to ključno za ograničavanje prihoda od ruskog izvoza nafte.

„Te mere mogu efikasno da izvuku brodove iz flote u senci na značajno vreme“, rekao je on.

U smislu ograničavanja načina na koji Rusija ima pristup zapadnim komponentama uvozom preko trećih zemalja, Hilgenstok kaže da banke imaju ključnu ulogu.

On ističe izvršnu naredbu koju je američki predsednik Džo Bajden izdao u decembru i kojom se odobravaju moguće sankcije stranim bankama ako dozvoljavaju transakcije koje pomažu u finansiranju ruske vojno-industrijske baze.

„Finansijske institucije imaju veliku ulogu kada je u pitanju sprovođenje kontrola jer mogu da vide neke od ovih finansijskih transakcija strani kojima je možda veoma teško fizički ući u trag", rekao je Hilgenstok.

Rizici ratne ekonomije

Još jedan ključni pokretač ekonomskog učinka Rusije je potrošnja na odbranu, koja je od 2021. godine utrostručena.

„Sada imate uglavnom ratnu ekonomiju", kaže Elina Ribakova. Ona veruje da to povećava BDP, uz visoku javnu potrošnju koja podstiče proizvodnju velikih količina projektila, artiljerije i dronova.

„Beleži se mnogo aktivnosti, ali srednjoročno to nije produktivna aktivnost. To nije dobro za ekonomiju. U suštini, to je rasipništvo”.

Kris Vifer, savetnik za investicije koji je radio u Rusiji više od 25 godina, kaže da će biti negativnih dugoročnih posledica ako dodatna potrošnja bude uglavnom na „potrošnu“ robu, a ne na dublje ulaganje u industrijsku bazu zemlje.

„Istrošićete svoje rezerve, a kada se sukob završi, završićete s mnogo oštećenijom ekonomijom, sa mnogo nedoumica o tome šta dalje da radite", rekao je on za DW.

On kaže da je još jedan ključni element ratne ekonomije način na koji se promenilo tržište rada. Regrutacija i činjenica da je oko milion visokokvalifikovanih radnika napustilo Rusiju od 2022. znači da sada postoji nedostatak radnika u više oblasti. Nezaposlenost gotovo da i ne postoji, ali plate su značajno porasle tokom 2023.

„Taj porast prihoda je zaista bio veliki pokretač ovog rasta inflacije“, rekao je on za DW. „Što duže nisu u stanju da se izbore sa tim, to će biti izazovnije, skuplje i štetnije za ekonomiju."

Može li to da potraje?

Ipak, ruska ekonomija je i ranije prkosila predviđanjima kolapsa. Vifer kaže da je ogromna baza resursa u zemlji konstantno potcenjivana kada su sankcije uvedene, ukazujući na kontinuiranu važnost ruske nafte i gasa na globalnim tržištima, kao i robe poput uranijuma, koji SAD i dalje kupuju u velikim količinama.

On kaže da se posebno EU previše bavila onom što on naziva „političkom ekonomijom".

„Oni će da kažu kako se 'ekonomija nije urušila 2022. ili 2023. ali hoće sada zbog vojne industrijske potrošnje i to će urušiti ekonomiju'", kaže on. „To je samo politička ekonomija. To je samo želja."

Za Ribakovu, sudbina Ukrajine ostaje usko povezana sa ekonomskim učinkom Rusije. Ona kaže da je od vitalnog značaja da zapadna alijansa učini više kako bi se dodatno ograničili kapaciteti Kremlja da vodi rat, mada sankcije nikada neće biti dovoljne da zaustave rusku agresiju.

„Jednom rukom pružamo finansijsku podršku Ukrajini, a drugom Rusiji. Još uvek kupujemo njihovu energiju, ne pridržavamo se u potpunosti gornje granice cene nafte i embarga, a još uvek se ne sprovodi u potpunosti kontrola izvoza", kaže ona. „To je ogroman problem."