Kim Džong Un novcem zarađenim učešćem severnokorejskih vojnika u ratu u Ukrajini danas finansira dugačak spisak razvojnih projekata.

Južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba procenila je u maju da je Severna Koreja tokom prethodne tri godine od Rusije dobila najmanje 7,7 milijardi dolara, odnosno oko 6,6 milijardi evra, u novcu i ekonomskoj pomoći za slanje ljudi i vojne opreme u ruski rat protiv Ukrajine. Procene govore da bi taj iznos mogao da dostigne i 14 milijardi dolara.

To je značajna suma ako se ima u vidu da je bruto domaći proizvod Severne Koreje 2024. godine iznosio svega 26,6 milijardi dolara.

Kimova podrška Moskvi pokazala se veoma isplativom, a sve više izveštaja otkriva gde taj novac završava.

Deo sredstava ulaže se u program „Regionalni razvoj 20x10“, predstavljen u januaru 2024. godine. Cilj je izgradnja modernih industrijskih postrojenja u 20 regionalnih gradova godišnje tokom naredne decenije, kako bi se poboljšao životni standard i van Pjongjanga.

Ruski novac pokreće razvojne projekte

Posmatrači ocenjuju da se pokreću i drugi civilni projekti, iako se čini da su mnogi namenjeni pre svega privilegovanoj eliti koja živi u glavnom gradu.

„Pre saveza sa Rusijom opšta infrastruktura bila je veoma loša zbog kombinacije ekonomskog lošeg upravljanja i međunarodnih sankcija“, kaže za DW Martin Vilijams iz američkog instituta Stimson centar.

„Pošto je nestao raniji konsenzus u Savetu bezbednosti UN i obnovljena trgovina sa Kinom i Rusijom, stvari sada ponovo kreću napred.“

Prema Vilijamsovim rečima, širom zemlje grade se fabrike i bolnice, Kim je naredio razvoj čitavih novih gradskih četvrti u Pjongjangu, a u toku je i veliki program izgradnje desetina hiljada kuća na selu. Pored toga ulaže se u modernizaciju više sektora privrede.

Međutim, ostaju ozbiljni strukturni problemi.

„Severna Koreja je veoma dobra u gradnji, ali održavanje infrastrukture je nešto sasvim drugo“, upozorava Vilijams. Kao primer navodi veliku bolnicu u centru Pjongjanga koja je bila završena, ali je dugo stajala neiskorišćena dok nisu nabavljeni lekovi i oprema.

IAEA upozorava na novo nuklearno postrojenje

Jasno je da se značajan deo novih prihoda ulaže i u vojni sektor. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je nedavno da je identifikovala novo postrojenje za obogaćivanje uranijuma u nuklearnom kompleksu Jongbjon.

Prema procenama, postrojenje bi moglo godišnje da proizvede oko 85 kilograma visoko obogaćenog uranijuma pogodnog za izradu nuklearnog oružja, dovoljno za četiri nuklearne bojeve glave.

Satelitski snimci istovremeno pokazuju da Severna Koreja proširuje i modernizuje luke Nampo na zapadnoj obali i Čongđin na istoku zemlje kako bi mogle da prihvate novu generaciju ratnih brodova.

Pre nedelju dana Kim je prisustvovao ceremoniji uvođenja u službu razarača „Kang Kon“, deplasmana 5.000 tona, u luci Vonsan. Severnokorejski lider tvrdi da brod može da nosi nuklearno oružje i da će moći da „zada smrtonosan uzvratni udarac neprijateljima“.

Putevi, mostovi i luke za novo partnerstvo sa Rusijom

Treća velika oblast ulaganja jeste infrastruktura. Godinama se putevi, mostovi i luke nisu kako treba održavali zbog sankcija i izolacije. Danas su neophodni za slanje dodatnih severnokorejskih vojnika u Rusiju, ali i za prijem vojne tehnologije, energenata i robe široke potrošnje iz Rusije.

Prošle nedelje su Severna Koreja i Rusija otvorile prvi drumski most preko reke Tumen. Na obe strane granice grade se carinski terminali i skladišta. Most simbolizuje brzo produbljivanje odnosa nakon što su Kim i Vladimir Putin 2024. godine proglasili sveobuhvatno strateško partnerstvo.

Nova saobraćajna veza omogućiće veći transport kamionima, niže troškove i lakši transfer ljudi, oružja i municije. To istovremeno dodatno umanjuje efikasnost međunarodnih sankcija.

„Mnogi od tih projekata, poput unapređenja železničkih i drumskih veza preko granice ili izgradnje carinskih objekata, započeti su još pre pandemije i otada su napredovali u talasima“, kaže Markus Noland iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju.

Prema njegovom mišljenju, severnokorejska ekonomija poslednjih godina raste zahvaljujući prihodima povezanim sa ratom u Ukrajini, ali i sajber-kriminalu.

Unutrašnjost zemlje i dalje zaostaje

Noland procenjuje da Pjongjang trenutno stoji relativno dobro, kao i gradovi uz kinesku granicu koji profitiraju od obnovljene trgovine. Ali unutrašnjost zemlje i dalje zaostaje.

Iako je rat u Ukrajini postao veliki ekonomski podsticaj za Severnu Koreju, analitičari upozoravaju da bi kraj sukoba mogao da stvori nove probleme.

„Režim u Severnoj Koreji mogao bi da se nađe u teškoj situaciji ako u Ukrajini zavlada mir“, smatra Noland. „Ako prihodi povezani sa ratom presuše, zemlja bi mogla da se suoči sa ekonomskim usporavanjem i rastućim nezadovoljstvom stanovništva nakon perioda povećanih očekivanja“, kaže on.

„Ne tvrdim da bi to bilo dovoljno da destabilizuje sistem, ali mislim da bi prelazak iz ratnih u mirnodopske uslove mogao da predstavlja ozbiljan izazov za režim i da će vlast morati pažljivo da upravlja tom tranzicijom“, zaključuje Noland.