Mogući pregovori o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, nakon višemesečne pauze, ponovo su aktuelna tema. U ekskluzivnom intervjuu za DW, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman da se sastane sa Vladimirom Putinom na samitu G20 u Majamiju u decembru.

Kremlj je, međutim, odbio ovaj predlog. Istovremeno, Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, nije isključio mogućnost mirovnih pregovora između Rusije, Ukrajine i SAD u oktobru.

Nedelju dana ranije, specijalni izaslanici američkog predsednika Stiv Vitkof i zet Donalda Trampa Džared Kušner posetili su Moskvu i razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Nakon toga, Vitkof i Kušner su otputovali u Kijev, gde su se 6. septembra sastali sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i drugim predstavnicima ukrajinske vlade. U razgovorima su učestvovali i nacionalni savetnici za bezbednost Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.

Izvor iz Jelisejske palate preneo je novinarima da su Amerikanci informisali svoje evropske partnere u Kijevu o rezultatima razgovora sa Putinom.

Šta kažu u Briselu?

Prema tim navodima, pregovarači su obavestili Pariz o „novoj spremnosti Rusije za pregovore“ nakon izbora za rusku Državnu dumu i ukazali na potrebu pripreme za „restart“ pregovaračkog procesa.

Brisel je pozdravio posete američkih specijalnih izaslanika, ali je oprezno ocenio izglede za pregovore.

„Potrebna nam je volja Rusije, koju trenutno ne vidimo“, izjavio je portparol Evropske komisije Kristijan Vigand. On je naglasio da EU mora da zadrži pritisak sankcijama na Rusiju i da nastavi da podržava Ukrajinu kako bi podstakla Moskvu da ozbiljno pregovara i posveti se pravednom i trajnom miru.

Ko i zašto želi sada pregovore o Ukrajini?

Pojačane diplomatske aktivnosti ne znače da su se strane približile dogovoru. Prema rečima stručnjaka sa kojima je razgovarao DW, svaka od uključenih strana ima sopstvene razloge da pokaže interesovanje za pregovore.

Vašington

Prema proceni eksperta za bezbednost Rolanda Frojdenštajna, suosnivača briselskog istraživačkog centra Brussels Freedom Hub, Trampova administracija ima sopstveni politički interes za obnovu pregovora.

„Američka vlada želi da postigne dogovor ili barem stvori izglede za dogovor pre međuizbora u SAD, jer Donald Tramp želi da se predstavi kao mirotvorac“, kaže on u razgovoru za DW.

Moskva

Rusija, sa druge strane, prema rečima stručnjaka, sledi drugačiji cilj koji nema veze sa predstojećim izborima. Putin želi da stvori što veći jaz između Vašingtona i Kijeva. Pošto mu do sada nije pošlo za rukom da zaustavi američku pomoć Ukrajini, ruski predsednik hrani nadu Trampove administracije o mogućem kompromisu.

SAD i dalje obezbeđuju Kijevu obaveštajne podatke i prodaju oružje koje plaćaju Evropljani.

„Putin održava iluziju da je u svakom trenutku spreman na kompromis. Ali on nije napravio nijedan kompromis već četiri i po godine i neće to učiniti sve dok smatra da može da pobedi – a u to veruje“, navodi Frojdenštajn.

Kijev

Kijev u ovoj „igri trougla“, kako je stručnjak naziva, takođe sledi sopstvene interese. Ukrajina želi da ostane distanca između Trampa i Putina. Takođe, Kijev želi da pokaže Vašingtonu da ne stoji na putu mirovnom rešenju.

Prema rečima eksperta, Ukrajina je, u poređenju sa svojom pregovaračkom pozicijom iz 2022. godine, već učinila značajne ustupke i želi da stavi do znanja da je sada na Rusiji da povuče sledeći potez.

Da li je Moskva spremna na kompromis?

Svi stručnjaci koje je intervjuisao DW sumnjaju da će doći do preokreta u pregovorima. Oni još ne vide znake da je Moskva zaista spremna da promeni svoju poziciju.

„Izuzetno sam skeptičan u pogledu izgleda za mirovne pregovore sa Amerikom, a još skeptičniji kada je reč o učešću Evropljana“, kaže Arkadij Mošes sa Finskog instituta za međunarodne poslove (FIIA). Prema njegovim rečima, zvanični stav Rusije i dalje je „ekstremno radikalan“.

„Putin naglašava da želi da pobedi u ratu, a ne samo da vodi diplomatsku razmenu udaraca“, kaže ovaj stručnjak. On veruje da će se Moskva u eventualnim pregovorima prvenstveno oslanjati na rezultate vojnih operacija i eskalaciju. „Trenutno ne vidim osnovu za ozbiljne pregovore“, zaključuje on.

Prema mišljenju Julijana Romanišina, pretpostavka da bi se nakon izbora za rusku Državnu dumu mogao otvoriti novi prozor za pregovore predstavlja samo puste želje. Ovi izbori neće promeniti ništa u ruskoj politici, jer ključne odluke ne zavise od njihovog ishoda, smatra ovaj viši naučni saradnik Centra za napredne studije bezbednosti, strategije i integracija (CASSIS) Univerziteta u Bonu.

Roland Frojdenštajn smatra da Putin u narednim mesecima nema razloga da promeni svoj stav. Dugoročno gledano, međutim, situacija bi mogla da izgleda drugačije, dodaje on.

Zašto pregovori tek „posle izbora“?

Nije potpuno jasno zašto Kremlj eventualni nastavak pregovora povezuje sa izborima za rusku Državnu dumu.

Julijan Romanišin veruje da Rusija želi da spreči pooštravanje pritiska sankcijama, posebno dalje sprovođenje zakona o sankcijama koji su u američkom Kongresu izradili senatori Lindzi Grejam († 11. juli 2026.) i Ričard Blumental. Pozivi da se još malo sačeka, u nadi da će Kremlj nakon toga ozbiljno ući u pregovore, mogli bi, prema njegovoj proceni, doprineti takvom odlaganju.

Roland Frojdenštajn smatra da je za proračune Moskve značajniji drugi vremenski faktor, a to je predstojeća zima. On veruje da Putin želi da masovnim raketnim i napadima dronova uništi energetsku infrastrukturu Ukrajine. To bi trebalo da dovede do problema u snabdevanju energijom, izazove novi talas izbeglica i prouzrokuje nove žrtve među civilnim stanovništvom.

„Ove zime on će pokušati da slomi Ukrajinu“, navodi stručnjak.

Ukoliko ta računica ne uspe i Ukrajina izdrži, situacija bi se, prema Frojdenštajnu, mogla promeniti, naročito ako Kijev uspe da povrati deo svoje teritorije.

„Onda će na proleće Putin možda preispitati svoj stav i konačno povući neke od svojih maksimalističkih zahteva“, smatra Frojdenštajn.