Bio je to jedan od mnogobrojnih razgovora tokom proteklih godina – u ovom slučaju sudanski ministar spoljnih poslova susreo se sa nemačkim ministrom u Berlinu. Ono što je saopšteno posle razgovora ponavljaju vlade u Parizu i Vašingtonu svakodnevno: mora se sačuvati mir u Sudanu, mora se održati referendum kao što je planirano, 2011. je sudbinska godina za zemlju.

Naime, za 6. januar predviđen je na jugu Sudana referendum o nezavisnosti. Međutim, njegovo održavanje je neizvesno, jer su stavovi severa i juga veoma različiti. Posledica bi mogao biti novi građanski rat što bi međunarodna zajednica po svaku cenu da spreči. Takav pristup, razumljivo, podržava i nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele i zato najavljuje veće nemačko angažovanje u Sudanu.

Do sada Nemačka je bila prilično uzdržana. „Na jugu Sudana su vojni posmatrači, u Darfuru je međunarodna policija. U okviru mogućnosti svi oni veoma dobro rade, ali ako nemačka vlada pošalje četiri-pet policajaca u Darfur to nije dovoljno“, kaže Peter Šuman, bivši regionalni koordinator misije UN na jugu Sudana.

Zapostavljeni jug

Kada je o sporovima severa i juga Sudana reč, proteklih godina i Vašington, i Pariz, i London su bili prilično po strani. To je uticalo na planiranje referenduma – mnogobrojne odredbe mirovnog sporazuma kojim je okončan građanski rat severa i juga Sudana sprovedene su sa zakašnjenjem ili uopšte nisu sprovedene. Na primer, popis stanovništva na osnovu koga je trebalo odrediti broj birača obavljen je sa velikim zakašnjenjem. I dan-danas na jugu sumnjaju u rezultat i kasnije bi to mogli iskoristiti da dovedu u pitanje rezultat referenduma.

„Pažnja međunarodne zajednice kada je o Sudanu reč, veoma je varirala proteklih godina“, kaže Volfram Laher stručnjak za Sudan u berlinskoj Fondaciji „Nauka i politika“. Do postizanja mirovnog sporazuma 2005. godine pažnja je bila usredsređena na jug zemlje. Posle toga svi pogledi usmereni su na sukob u sudanskoj provinciji Darfur. „Od pre godinu dana pažnja je ponovo usmerena na sukob sever – jug, dok je Darfur po strani“, kaže Laher.

Zapad gotovo da nema uticaja

Primer: kako piše magazin „Afrika konfidenšel“ (Africa Confidential) u američkoj spoljnoj politici Sudan je po značaju navodno na trećem mestu – posle Iraka i Avganistana. Različiti američki specijalni izaslanici i savetnici putuju između Vašingtona i Sudana. Američka vlada spremna je i na ustupke – na primer, da Sudan skine sa liste onih koji podržavaju terorizam. Međutim, uticaj zapadnih zemalja ne bi trebalo precenjivati, upozorava Peter Šuman. „Vlada u Kartumu majstorski je uspela da iskoristi interese različitih vlada u zaštiti sopstvenih interesa“, kaže Šuman.

SAD su, na primer, tesno sarađivale sa sudanskom vladom u borbi protiv terorizma. Prema izveštaju „Vašington posta“ navodno je CIA obučavala sudanske špijune. „Afrika konfidenšel“ piše da je Vašington imao kontakte i sa bivšim koordinatorom sudanskih tajnih službi Salahom Gošom. „Za američku vladu borba protiv terorizma uvek je prioritet i iz tog razloga se odbacuje promena vlade“, kaže Šuman.

Praktična pomoć

Šuman smatra da diplomatska i politička ofanziva ionako nisu dovoljne. „Važno je prisustvo na terenu, ne u glavnim gradovima“, kaže Šuman. Pri tom se misli na prisustvo UN i nevladinih organizacija. Cilj je ne samo da se obezbede bolji životni uslovi za stanovništvo, nego da se prikupe podaci o kršenju ljudskih prava i odredbi mirovnog sporazuma.

Za sada nema ništa od većeg prisustva UN, razmišlja se samo o jačanju mirovnih snaga na granici severa i juga. Međutim to ima negativne posledice u drugim delovima zemlje, jer se vojnici povlače iz njih. Da bi se poslali novi ljudi potrebna je i nova odluka Saveta bezbednosti, ali da bi se zaista učinilo nešto vreme do referenduma suviše je kratko.

Autor:D. Pelc / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković