„Važna je presuda, a ne smrt ratnog zločinca Ratka Mladića“, kaže za DW predsednik Udruženja roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva Fikret Grabovica. On je, zajedno sa članovima drugih udruženja žrtava, bio u haškoj sudnici kada je bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) izrečena pravosnažna presuda za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

„Taj zločinac nijednog trenutka nije iskazao nimalo poštovanja, niti bilo kakve emocije prema žrtvama, iako mu je izrečena presuda za najteže ratne zločine“, kaže Grabovica.

Njegova ćerka Irma imala je jedanaest godina kada je 20. marta 1993. godine ubijena artiljerijskom granatom ispaljenom s položaja VRS. Mladić je, podseća Grabovica, pravosnažno osuđen i za terorisanje stanovništva Sarajeva.

Grabovica o Mladiću: „Veliki zločinac bolesnog uma“

„Posebno je odgovoran za zločine koji su počinjeni tokom opsade grada, a tako i za zločine nad decom Sarajeva, u kojem je ubijeno 1.601 dete“, kaže Grabovica. 

Podseća i na presretnute komande Ratka Mladića, koji je lično birao ciljeve artiljerijske vatre. „Mladić je komandovao: ’Tuci Velešiće i Pofaliće, tamo nema srpskog življa puno’, što dovoljno govori o profilu njegove ličnosti“, ističe sagovornik DW.

Smrt Ratka Mladića za Grabovicu nije važna, koliko pravosnažna presuda kojom je bivši komandant VRS osuđen za genocid i druge najteže ratne zločine.

Poruke iz Srebrenice: „Presuda je trajna“

Brojne su reakcije udruženja žrtava proisteklih iz proteklog rata. Među njima su „Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa“ i „Majke Srebrenice".

Njihova je poruka da Mladićeva smrt ne može da promeni njegovu pravosnažno utvrđenu odgovornost, niti da izbriše zločine za koje je osuđen. Važno je, poručuju, to što je Mladić do kraja života ostao u zatvoru i što je njegova pravosnažna presuda trajno zabeležena.

„Umro je veliki ratni zločinac koji će, pored ostalog, biti zapamćen po tome što su jedinice VRS pod njegovom komandom od 10. do 19. jula 1995. godine ubile 10.701 osobu, od toga 570 žena i 1.042 maloletne dece“, rekla je u izjavi za BHRT Munira Subašić, predsednica Udruženja „Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa“.

Munira Subašić je u genocidu 1995. godine izgubila dva sina i muža. Na dan Mladićeve smrti poručila je da iz prošlosti treba učiti kako bi se gradila bolja i srećnija budućnost. „Treba ceniti druge i drugačije, a ljude deliti na dobre i loše“, kaže Subašić.

Iz Udruženja žrtava i svedoka genocida ističu da „uz Mladića treba govoriti i o političkom sistemu koji ga je stvorio, podržavao i štitio“. Napominju da „Beograd Mladića nije posmatrao kao nekakvog usamljenog begunca“.

Osude sistema koji je stvorio i štitio Mladića

„Ratko Mladić bio je proizvod vojne, političke i institucionalne strukture koja mu je omogućila da godinama deluje, a nakon rata i da dugo izbegava pravdu. Na kraju je upravo u Srbiji uhapšen 2011. godine i izručen Haškom tribunalu“, navodi se u saopštenju.

Najave iz Beograda da će „Ratko Mladić biti sahranjen u Srbiji uz najviše državne počasti“, kako su preneli mediji, za DW je komentarisao predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović.

„Za nas je to očekivano. Aleksandar Vučić je još 2007. godine u Beogradu učestvovao u akciji lepljenja plakata s natpisom ’Bulevar Ratka Mladića’, kao predsednik Srbije pokušao je da spreči usvajanje Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Međunarodnom danu sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. i više puta je tražio puštanje ratnog zločinca na slobodu. Srbija je, na žalost, zarobljena u prošlosti“, kaže Tahirović.

Tragom Mladićevih zločina: Prijedor, Posavina...

Reakciju na Mladićevu smrt uputilo je i Udruženje HVO (Hrvatsko veće odbrane), podsećajući da su među žrtvama zločina jedinica pod njegovom komandom bili i Hrvati u Bosni i Hercegovini.

U saopštenju posebno ukazuju na selo Briševo kod Prijedora, gde je 1992. godine ubijeno najmanje 68 hrvatskih civila, a stanovništvo proterano iz svojih domova.

Podsećaju i na zločine početkom devedesetih u Bosanskom Šamcu i drugim mestima Posavine, gde su, nakon što je VRS pod komandom Ratka Mladića preuzela kontrolu, hapšeni hrvatski civili, zatvarani i zlostavljani, dok su mnogi proterani.

„Danas, kada spominjemo Ratka Mladića, moramo pre svega da govorimo o ljudima koji su bili žrtve“, poručuju iz Udruženja, ističući da hrvatske žrtve u BiH ne smeju da budu prećutane, relativizovane, ni zaboravljene.

Ratko Mladić preminuo je 27. avgusta 2026. godine u pritvorskoj bolnici Ujedinjenih nacija u Hagu, gde je služio kaznu doživotnog zatvora. Pravosnažno je osuđen za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, uključujući progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i druga nečovečna dela, kao i za terorisanje stanovništva Sarajeva.

Presudom je utvrđena i njegova odgovornost u okviru više udruženih zločinačkih poduhvata povezanih sa zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini.