Kijev demantuje da je umešan u razaranje dva gasovoda Severnog toka nakon što su novinari u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama obznanili podatke prema kojima tragovi diverzije vode u Ukrajinu.

Ukrajina „naravno nema ništa s udarima na Severni tok“, rekao je novinarima Mihajlo Podoljak, savetnik predsednika Volodimira Zelenskog. Kako je dodao, „nema dokaza da su ukrajinski činovnici ili vojnici učestvovali u ovoj operaciji ili poslali osobe koje su delale u njihovo ime“.

Jahta, ronioci i lekarka

Prema pisanju nemačkog javnog servisa i nedeljnika Cajt, nemački istražitelji još nemaju čvrste dokaze u rukama, ali veruju da tragovi vode u Ukrajinu. Kako se navodi, istražitelji su identifikovali brod koji je korišćen za diverziju. U pitanju je jahta iznajmljena od firme u Poljskoj koja pripada dvojici Ukrajinaca.

Istražitelji veruju da se posada sastojala od šest osoba: kapetana, dvojica ronilaca, dvojica pomoćnika i lekarke. Njihov identitet i nacionalnost nisu još poznati, ali se tvrdi da su koristili falsifikovane pasoše pomoću kojih su iznajmili jahtu.

Kako se navodi, jahta je isplovila 6. septembra iz Roštoka, a oprema za diverziju je u tamošnju luku dopremljena ranije jednim vozilom. Jahta je narednih dana lokalizovana i u nemačkoj luci Vik, kao i na minijaturnom danskom ostrvu Kristijanso nadomak mesta gde su se dogodile eksplozije.

Kako se veruje, ronioci su postavili eksploziv na osamdeset metara dubine. Istražitelji su, kako navode mediji, pronašli tragove eksploziva u jahti kada je vraćena u Poljsku.

Amerikanci isto sumnjaju na Ukrajince

U izveštaju nemačkih medija se navodi da je „jedna zapadna tajna služba“ još prošle jeseni evropskim partnerima dala informacije o tome da bi iza eksplozije mogli da stoje ukrajinski diverzanti.

Iako se to ne navodi, podaci se poklapaju s novim izveštajem Njujork tajmsa. Taj list je, pozivajući se na izvore u Vašingtonu, naveo da američke službe takođe veruju da su počinioci Ukrajinci – ali da deluje da nisu radili u dosluhu sa zvaničnim Kijevom.

U obaveštajnim krugovima se navodno razmatra i mogućnost da je u pitanju bila takozvana false flag operacija, to jest, da su pravi počinioci udesili da tragovi vode u Ukrajinu. Ali, kako navode mediji, ni za tu teoriju nema dokaza.

Nemačko Državno tužilaštvo nije komentarisalo saznanja medija. U Vladi je novinarima rečeno da je istraga u toku, kako u Nemačkoj, tako i u Švedskoj i Danskoj u čijim vodama se odigrala diverzija.

Početkom februara je legendarni američki novinar Simur Herš objavio tvrdnje jednog neimenovanog izvora da su eksploziv postavili američki vojni ronioci u saradnji s Norvežanima. Prema tom izvoru, bombe su postavljene pod plaštom vojne vežbe NATO u tim vodama prošlog leta, a potom daljinski aktivirane.

Bela kuća i drugi američki zvaničnici odbacili su Heršovo pisanje kao „kompletnu izmišljotinu“.

Gasovod van funkcije

U više eksplozija nadomak danskog ostrva Bornholm krajem septembra uništene su tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2. Gasovodi dugi preko 1.200 kilometara na dnu Baltičkog mora direktno su povezivali Rusiju i Nemačku, svaki s godišnjim kapacitetom od 55 milijardi kubika gasa.

Još pre diverzije je Rusija najpre smanjila, a potom obustavila isporuku gasa Nemačkoj.

-pročitajte još: Severni tok: Putinova duga ruka do nemačke politike?

Posebno je izgradnja drugog Severnog toka godinama bila predmet trvenja nemačkih vlasti sa zapadnim partnerima poput SAD i Poljske. Amerikanci su čak pretili sankcijama firmama koje učestvuju u gradnji, ali je vlada Angele Merkel stvar izgurala do kraja.

Doduše, tim drugim gasovodom energent nikada nije ni potekao – a onda je došla ruska invazija na Ukrajinu.

Nemačka se u međuvremenu okrenula skupljem tečnom gasu i drugim izvorima energije. Gradi se ili planira ukupno osam platformi za prihvat tečnog gasa. Pre ruske agresije, Nemačka nije imala nijednu takvu platformu.

nr (ard, zeit, nyt, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.