Da li su ove godine mogući pregovori o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine? Možda čak i pre američkih predsedničkih izbora u novembru – i uz učešće Rusije?

Ukrajina trenutno radi na organizaciji nove mirovne konferencije koja bi možda mogla da se održi za nekoliko meseci. Kao moguća lokacija u zapadnim medijima sve se više spominje Saudijska Arabija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski želi da zadrži tempo svoje diplomatske ofanzive i najavio je „nove, konkretne“ korake za juli. Navodno je reč o radnim grupama za ukrajinski mirovni plan.

Diplomatija je za to da se dijalog ne prekine

Prva konferencija na visokom nivou održana je u Švajcarskoj sredinom juna. Učestvovalo je oko 80 zemalja. Rusija nije bila pozvana, a Kina je izostala.

Debate na konferenciji bile su ograničene na teme kao što su putevi slobodne trgovine, nuklearna bezbednost i razmena zarobljenika. Otvorena su i diplomatska vrata za buduće rusko učešće.

Za mir u Ukrajini potrebno je „učešće i dijalog između svih strana“, navodi se u završnoj deklaraciji. Ima li sada mogućnosti za prave mirovne pregovore u trećoj godini rata?

DW je o tome razgovarao s dva važna predstavnika nemačke diplomatije: Ridigerom fon Fričom (70), bivšim ambasadorom u Moskvi i bivšim potpredsednikom Savezne obaveštajne službe (BND) i Kristofom Hojzgenom (69), direktorom Minhenske bezbednosne konferencije i bivšim savetnikom kancelarke Angele Merkel.

Fon Frič: „Putin nema interes da okonča rat“

I jedan i drugi diplomata ocenjuju da je malo nade za brze pregovore s Rusijom. Da su stavovi suprotni bilo je očigledno i neposredno pre konferencije u Švajcarskoj, kada je ruski predsednik Vladimir Putin izneo svoje viđenje mogućnosti za prekida vatre.

Prema Moskvi, ukrajinska vojska trebalo bi da se povuče iz četiri područja na jugu i istoku koje je Rusija pripojila 2022. godine i da odustane od ulaska u NATO. Tada bi oružje utihnulo, rekao je Putin.

Bivši ambasador Ridiger fon Frič ne veruje da je to moguće. Putin, kaže, „trenutno nema nikakav interes za okončanje rata, ako njegova agresija na kraju ne bude nagrađena“. To bi, smatra Frič, bio slučaj ako se njegove ideje uzmu u obzir.

Šef Minhenske konferencije Kristof Hojzgen kaže da, sadržajno gledano, Putinova ponuda uopšte nije ozbiljna. Ruski predsednik je, kaže, više bio zainteresovan da „baci klipove u točkove“ švajcarske konferencije i da vidi kakve su reakcije.

Hojzgen: „Ukrajini je potrebno članstvo u NATO“

U tom kontekstu, dvojica diplomata sumnjaju da bi pregovori uskoro mogli da budu mogući. Oni smatraju da „Putin pre svega mora da prizna legitimnu vladu Ukrajine i predsednika Zelenskog kao svog sagovornika“.

Ali, toliko daleko se nije odmaklo. Krajem maja ruski predsednik je doveo u pitanje legitimitet Zelenskog. Razlog za to je formalni završetak njegovog regularnog mandata na mestu ukrajinskog predsednika. Taj mandat je, međutim, prema ukrajinskom zakonu, automatski produžen, jer ne može biti izbora dok je na snazi ratno stanje.

Osim toga, Rusija bi trebalo da se pridržava Povelje Ujedinjenih nacija, kaže Hojzgen. Na to upućuje i završno saopštenje konferencije u Švajcarskoj. „Jedinu šansu za mir vidim ako se Ukrajina u ovom konfliktu vrati na ’poziciju snage’“, kaže šef Minhenske konferencije.

Rusija je daleko od ukrajinskog stava i mogućeg rešenja, ocenjuje Hojzgen. On zbog toga ne veruje da će na jesen biti održana konferencija uz učešće Rusije. Ukrajini i njenim partnerima na Zapadu je, kaže, potrebno da budu izdržljivi.

Fon Frič: Putin se plaši pobune

Hojzgen kaže da govori ono što mnogi na Zapadu ne vole da čuju: u slučaju dogovora s Rusijom, Ukrajini bi bile neophodne jače bezbednosne garancije nego do sada.

„Smatram da sporazum sa Rusijom može biti podnošljiv za Ukrajinu samo ako ga prati članstvo u NATO“, kaže Hojzgen. Ukrajina od 2008. godine ima garanciju da će moći da se pridruži NATO, ali još nema status kandidata.

Ridiger fon Frič takođe ne veruje u brze diplomatske uspehe. Bivši ambasador u Moskvi veruje da bi Putin bio voljan da se uključi u suštinske pregovore samo ako bi njegova vlast unutar Rusije bila ugrožena.

„Vladimir Putin stalno mora da kupuje odobravanje stanovništva kod kuće. On vlada svojom zemljom represijom, propagandom i stalnim podmićivanjem“, tvrdi Fon Frič.

Nemački diplomata pritom ocenjuje da nije samo ruska ekonomija pod pritiskom. Kremlj, smatra Fon Frič, strahuje od nečeg nepredviđenog, nečeg poput ustanka, što bi moglo da ugrozi njegovu moć.

Kao primer šta bi to moglo da bude, Fon Frič je naveo dva događaja iz 1980-ih: protesti majki sovjetskih vojnika protiv rata u Avganistanu 1980-ih i masovne demonstracije sindikata Solidarnost pod vođstvom Leha Valense koje su srušile komunistički sistem u Poljskoj.

„Putin se toga plaši i on se mora dovesti do te tačke. A kada dođe do toga, tada će biti spreman da razgovara“, kaže Fon Frič. Put do toga je, prema njegovom mišljenju, jačanje Ukrajine i dalje sankcije protiv Rusije.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku