DW: Asad je do sada na Zapadu označavan kao glavni krivac za krvoproliće. Da li on uopšte ima interes da se upušta u direktne razgovore?

Kristin Helberg: Asadov režim je još od 2012. uključen u razgovore. U tom pogledu gospođa Merkel nije rekla ništa novo. Pregovori sa Asadovim režimom su redovni i sada ih vodi Štafan de Mistura, specijalni izaslanik UN. On je često u Damasku. U tom smislu se i ne postavlja pitanje da li se treba zalagati za političko rešenje, kako sada traži nemačka vlada. To nije ništa novo. Ali treba preduprediti nesporazume: Asad neće biti prihvaćen kao partner u borbi protiv Islamske države niti će se sa njim razgovarati o izbeglicama. To Merkelova nije rekla, a verujem da to i nema na umu.

Zašto dosadašnji razgovori sa režimom u Siriji nisu dali nikakve rezultate?

Pregovarači koji su učestvovali u razgovorima – recimo u Ženevi – često kažu da sirijski režim podriva pregovore jer Asad i njegovi ljudi nemaju nimalo interesa da pričaju o smeni vlasti ili odricanju od dela moći. Još uvek imaju dovoljno međunarodne podrške, pre svega od Irana i libanskog Hezbolaha koji se bore na Asadovoj strani. Uz to dolazi Rusija, koja je do sada u Savetu bezbednosti štitila Damask. Ta podrška za sada omogućava Asadu da izbegava kompromis, bez obzira što u samoj zemlji ima slabu poziciju.

Ipak, izjava kancelarke Merkel ostavlja prostor za pretpostavku da bi Asad na neki način mogao da bude deo rešenja. Koliko je on sposoban za tako nešto?

Bašar al Asad je vojno veoma slab. Područja koja kontroliše – centar Damaska i obalski region – ionako uspeva da zadrži tek uz masivnu podršku Irana, Hezbolaha i Rusije. To zapravo znači da on nema mnogo šta da ponudi u eventualnoj alijansi protiv Islamske države, iako se Moskva nada takvom savezu. To bi bila greška. Jer Asad se u Siriji uopšte ne bori protiv džihadista. Naprotiv: on se zapravo bori rame uz rame sa džihadistima protiv ostalih, posebno protiv umerenih pobunjeničkih grupa. Međunarodnoj alijansi su potrebne kopnene trupe. Ko će se na tlu boriti protiv IS? To nisu Asadove jedinice. One beže od boraca IS. Sirijska vojska se praktično raspala.

Da li je onda potpuno pogrešno razgovarati sa Asadom?

Sa njim mora da se razgovara o predaji moći. Asad mora razumeti da nije u stanju da stabilizuje zemlju. On više ne može da je kontroliše, a niko u Siriji ne želi ni IS. Potreban je treći put, alternativa Asadu. I tu ga treba uključiti. Ali potpuno je pogrešno sa Asadom pričati o rešenju problema Islamske države – jer njegove bombe su pomogle rađanje IS. Ljudi se radikalizuju i na posletku vide u Islamskoj državi zaštitnicu sunita. Fatalan je bio Asadov vazdušni rat protiv gradova poput Alepa i ciljani udari na infrastrukturu. Tako je stradalo sedam puta više civila nego u napadima IS. To je glavni problem, uzrok za izbegličku krizu i jačanje IS. Treba uvesti zaštićene zone i zone zabrane letova, kako Sirijci više ne bi bili napadani iz vazduha.

Merkelova je rekla da je Asad samo jedan od aktera s kojima treba pričati. Ko su ostali?

Za stolom treba da budu svi koji su upleteni u konflikt. To su u svakom slučaju Iran, koji za Asadov račun vodi borbu za opstanak režima u Siriji, Rusija, zatim druge regionalne sile poput Saudijske Arabije i pre svega Turske. Najteže će ići sa Iranom. Njegov interes u Siriji je da održi vezu sa libanskim Hezbolahom. Čak će lakše biti zadovoljiti interese Rusije za održanjem uticaja u regionu.

Da li Rusija može da stavlja balvane na put razgovorima?

Putina raduje svaka izjava nekog zapadnog političara koja svedoči o spremnosti za razgovore. On smatra da će mu taktika uspeti – naime da zadrži svog štićenika Asada na poziciji moći. U stvarnosti međutim Rusija upravo u Siriji proizvodi činjenice koje joj odgovaraju. Ko god tamo dođe na vlast moraće da računa sa Rusijom. Vojna saradnja zemalja je tolika, da se sa Moskvom mora zajednički raditi.

*Kristin Helberg, 1973, je od 2001. do 2008. bila jedina zapadna novinarka sa zvaničnom dozvolom za rad u Siriji. Odatle je izveštavala za nemački javni servis ARD, autrijski ORF, švajcarski SRF i više štampanih medija. Pre tri godine objavila je knjigu: „Žarište Sirija. Pogled u zatvorenu zemlju“.