Razgovor umesto predrasuda
7. maj 2019.
Projekat Dojče velea #Generation99 nastavljen je razgovorom sa studentima na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu. Susreti i razgovori sa mladima regiona posvećeni su pre svega nedavnoj prošlosti i perspektivi u odnosu na bombardovanje 1999. godine, kao i stavovima o budućnosti srpsko-albanskih odnosa.
Budućnost a ne prošlost
Osnovnu ideju projekta studentima Fakulteta političkih nauka objasnila je Adelhajd Fajlcke, urednica programa DW za Evropu: „Ne pričamo primarno o prošlosti već o budućnosti regiona i tome šta su ideje mladih za region", rekla je ona.
„Čitava ideja je bila da se i mi na neki način uključimo u dijalog. Želeli smo da pronađemo mlade rođene 1999. godine, i čujemo kako su oni kasnije saznavali šta se tada dešavalo., a što na neki način određuje njihov život“, rekla je Fajlke. „Ponešto su saznavali od porodice, komšija, medija – imali su dakle samo posredne izvore – i sada hoćemo da vidimo kakav je njihov pogled na tadašnje događaje“, rekla je Fajlke.
Studentima FPN, uglavnom novinarskog smera, prikazani su snimci koji je DW napravio sa mladima iz Srbije i sa Kosova, u kojima su iznosili svoje poglede na srpsko-albanske odnose;
Novinari albanske i srpske redakcije DW Bahri Cani i Ivan Đerković – obojica bivši studenti fakulteta na kojem su govorili – skrenuli su pažnju na brojne negativne komentare na društvenim mrežama koje su izazvali pojedini stavovi izneti u video zapisima.
Posebno su negativno komentarisani stavovi mladih koji su pozitivno govorili o mogućnosti druženja sa mladima na drugoj strani, a naročito burno su na društvenim mrežama komentarisani stavovi onih mladih iz Srbije da bi Kosovo trebalo priznati i „završiti sa tom pričom“. Taj niz reakcija pokazuje da je etnička distanca još uvek veoma velika i da su pred mladima brojne prepreke za normalizaciju odnosa.
Prevazilaženje stereotipa
Kao bitan faktor u bliskoj budućnosti za prevazilaženje stereotipa na obe strane navedeni su upravo studenti FPN, koji će uskoro zauzeti svoja mesta u srpskim medijima. Ali, i tu je skrenuta pažnja da stavovi studenata nisu nužno presek razmišljanja mladih u Srbiji jer su studenti češće deo populacije koja nije opterećena predrasudama.
Studentkinja Jelena Čolović tako kaže da se u njenoj porodici pričalo o bombardovanju, ali da se nije razgovaralo o Albancima, niti je u tom smislu bilo nekih predrasuda.
Pojedini studenti dodaju da u njihovim porodicama nije bilo loših priča na račun Albanaca ili Hrvata, i da je čak razgovarano na temu stradanja Muslimana u Bosni i Hercegovini, jer su pojedini članovi porodice poreklom iz BiH.
Iznet je i utisak da su mladi pomalo i umorni od priča o Kosovu, ali isto tako se primećuje da ne postoji ni dovoljno volje da se vodi produktivan dijalog Srba i Albanaca. Mnogi studenti su takođe primetili da postoji stereotip upravo o njihovoj generaciji da je opterećena stereotipima.
Kontakti koji nedostaju
Većina studenata nikada nije imala kontakte sa Albancima i samo manji broj njih je imao tu priliku kroz razne programe razmene. Kažu da su ponekad već nakon sat vremena svi zaboravili ko odakle dolazi. Kako se više puta ponovilo pitanje utisaka nakon upoznavanja sa Albancima, bilo je i duhovitih zapažanja studenata, gde pojedini kažu da imaju komšije Albance i da „kod njih ne vide neku posebnu auru, i da su i oni ljudi od krvi i mesa“.
Na osnovu reakcija koje je čitav projekat doživeo na društvenim mrežama, koji je od pojedinih komentatora označen kao „NATO propaganda“, Ivan Đerković ističe da se na osnovu toga stekao utisak da DW uređuje lično Angela Merkel.
Adelhajd Fajlke je u tom smislu skrenula pažnju na važnost poštovanja profesionalnih standarda i prenošenja pravih informacija. „Program DW, naravno, ne može da obuhvati sve aspekte dešavanja u Srbiji i regionu, ali mi pokušavamo da pokažemo i neku drugu stranu ili dimenziju nasuprot onoga što su predrasude ili jednostrane informacije. DW je srećom nezavistan i slobodan da može da uradi ovakvu vrstu projekta u čitavom regionu“, zaključuje urednica programa DW za Evropu.