Do prvih sukoba u Zapadnoj Sahari došlo je 1975.me kada su se povukli Španci, čija je ona kolonija bila, a Maroko anektirao veliki deo teritorije kao „južne provincije“.Domorodci su se organizovali u oslobodilački pokret Polisario, koji je podržao Alžir i proglasili sopstvenu državu. Gerilski rat Polisarija protiv Marokanaca trajao je do 1991.ve kada je potpisano primirje.Medjutim, trajno političko rešenje za krizu nije nadjeno – sada Maroko kao rešenje predlaže autonomiju.Kalid Uld Erahid kaže:

„Da bi se obezbedio razvoj neophodno je otvoriti granice u Sahari.Privreda mora da se pokrene, trgovina procveta.Dakle, trebalo bi što pre postići dogovor o autonomiji“. Kraljevski savet Maroka pripremio je predlog autonomije po uzoru na španske regione: regionalna vlada, regionalni sudovi, sopstveni parlament.Stanovništvo bi odluku o tome trebalo da donese na referendumu.Erahid kaže: „To se odnosi na sve – od autonomije bi zauvek imali koristi svi koji tamo žive“. Medjutim, oslobodilački front Polisario ni najmanje nije zainteresovan za marokanske planove i zahteva da se stanovništvo na referendumu izjašnjava i o nezavisnosti.Za Maroko to ne dolazi u obzir: „Nećemo dati ni zrno saharskog peska“, izjavio je marokanski kralj Mohamed VI.Istina, pored peska tamo ima i fosfata, priobalje je bogato ribom, a pretpostavlja se da ispod peska ima nafte. Iz Polisaria prete novim ratom u slučaju neuspeha pregovora, ali Kader Abderahim iz pariskog Instituta za medjunarodna i strateška istraživanja smatra da Alžir danas ima preča posla nego da podržava Polisario i kaže: „Alžir ima druge brige – na primer Al Kaidu.Alžir će sigurno politički podržati Polisario, ali ne mogu da zamislim da se upusti u novi rat“. Ovaj gotovo zaboravljeni sukob traje već 32 godine, a mnogi smatraju da bi mogao potrajati još toliko.