Poslednje istraživanje Galupa, sprovedeno leta prošle godine, odnosi se kako na međusobnu percepciju zemalja Zapadnog Balkana, tako i na njihovo viđenje razvoja političkih odnosa kao i uticaja spoljnih faktora na događaje u regionu. Među velikim svetskim silama SAD najveću podršku imaju među kosovskim Albancima, čak 95 odsto, dok ta podrška među stanovnicima Centralne Srbije iznosi tek devet procenata. Sa druge strane, dok 66 odsto Srba iz Južne Srbije odobrava postupke Rusije, isto se može reći za samo četiri procenta kosovskih Albanaca. U BiH “simpatije” prema velikim silama razlikuju se između Republike Srpske i Federacije. Dok 57 odsto ispitanika iz Republike Srpske podržava Rusiju, najveći procenat stanovnika Federacije simpatije ima prema Turskoj i Nemačkoj.

Podsećajući da je region Zapadnog Balkana bio polje burnih istorijskih dešavanja i kompeticije među velikim silama, direktor Galupa za Evropu, Robert Manćin objašnjava da ovakvi rezultati govore o uticaju već ustaljenih pogleda, sećanju na prošlost, ali da su u pitanju i “nasleđene” percepcije: “Ovo istraživanje predstavilo je vrlo interesantnu mapu. Pre istraživanja naslućivalo se, ali se nikada nije moglo sa sigurnošću reći da će razlike biti toliko velike među tako malim oblastima”, kaže Manćin za Dojče vele.

Balkan gleda u prošlost, ali i u budućnost

Kada su u pitanju vodeće članice EU, najveću podršku na Zapadnom Balkanu, pogotovo u BiH i Hrvatskoj, ima Nemačka, dok Francusku i Veliku Britaniju podržava najmanji broj stanovnika zemalja ovog regiona. Većina stanovnika Srbije, 54 odsto, i dalje se protivi ulasku u NATO dok se mišljenje o Severno atlantskoj alijansi razlikuje u BiH među stanovnicima Republike Srpske i Federacije - 18 odsto ispitanika u Republici Srpskoj smatra NATO “prijateljskom” organizacijom, naspram 49 odsto stanovnika Federacije. Stav o EU u BiH je relativno približniji - 33 odsto stanovnika Republike Srpske i 55 odsto stanovnika Federacije smatraju EU prijateljski nastrojenom prema BiH. “Na ovakvu percepciju međunarodnih sila i organizacija na Zapadnom Balkanu uticaji su dvojaki”, kaže za Dojče vele akademski direktor Londonske škole za ekonomiju, Svetozar Rajak:

“Još uvek je osetno prisustvo istorijskih okolnosti od pre 20 godina, ali i onih od ranije. To ne iznenađuje, ali iznenađuje to što ti uticaji nisu toliko jaki kao što se mislilo. Sa druge strane, tu je uticaj onoga što se dogodilo u neposrednoj prošlosti ili se događa još danas, i onoga što ljudi vide da može biti od uticaja na njihov život. To pokazuje zrelost običnih ljudi. Oni su okrenuti budućnosti, tome kako će i od čega da žive i onome što pogađa njihov život. Oni tu nalaze pokazatelje i odgovore.”

Balkan nije "bure baruta"

Rajak zaključuje da je istorija pokazala da Balkan nije “bure baruta”, već da je uvek samo reagovao na prethodne promene u Evropi. Istovremeno, na konferenciji u Briselu, posvećenoj istraživanju Galupa o percepciji multipolarnog sveta na Zapadnom Balkanu naglašeno je da Balkan nije na putu ka Evropi, već da je oduvek bio deo Evrope.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. urednica: I. Ivanović