Dva aviona sleću u Beč, diskretno i brzo 10 špijuna izlazi iz aviona, ulazi u drugi iz kojeg izlazi četiri protivnička špijuna u seda u avion kojim su oni došli. Ovom akcijom su Predsednici Obama i Medvedev okončali su tzv. špijunsku aferu Čepmen.

„Ana stiže kući. Konačno mogu ponovo da zagrlim svoju ćerku“ – kaže Irina Kuščenko. Međutim pitanje je da li se ćerkica Ana rado vraća, baš u Moskvu? Jer ona obožava Njujork, London…

Ana Čepmen (28) rođena Kuščenko, koja je poslednjih sedmica postala poznata kao ruska špijunka 90-60-90, sletela je juče na Moskovski aerodrom Domodedovo, zajedno sa još devet ruskih špijuna koji su pre dve nedelje upali u mrežu FBI. U zamenu za njih, Rusija je oslobodila četiri američka špijuna, od kojih je atomski fizičar Igor Sutjagin poslednjih deset godina proveo u zatvoru, prenosi nemački Špigel.

Razmena agenata na aerodromu u Beču podsetila je na vremena hladnog rata. I tada je bilo razmene agenata, na primer na mostu Gliniker između Zapadanog Berlina i Potsdama.

Međutim razlika postoji: Za vreme hladnog rata, za sličan dogovor između Kremlja i Bele kuće, bile su potrebne godine. Američki pilot Geri Pauers, čiji je izviđački avion 1960. srušen iznad Rusije, morao je da čeka skoro dve godine dok ga, konačno, 1962. nisu razmenili na pomenutom mostu. Sa američke strane Rusiji je tada vraćen top špijun Rudolf Abel koji je bio uhvaćen i osuđen još 1957 godine.

Ruski mediji pišu da je akcija FBI protiv ruskih špijuna napad američkih jastrebova na Obamu i njegov prijateljski kurs prema Rusiji. Jer američke službe su takozvane „Deep cover“ agente posmatrali već godinama, a akciju hapšenja i ceo skandal, s tim u vezi pokrenuli baš posle Medvedove posete Vašingtonu. Većina Rusa smatra da je sve to inscenirano da bi se naškodilo Rusiji.

Činjenica je da ovaj „dil“ koristi obema stranama. Otkrića do kojih bi se došlo u procesu protiv ruskih špijuna bila bi udarac pomirljivoj Obaminoj politici prema Rusiji. A i Rusija se rešava jednog problema. Borci za ljudska prava već godinama kritikuju Kremlj zbog osude naučnika Sutjagina i smatraju ga nevinim, baš kao što je on to stalno tvrdio.

Sutjagin je sada potpisao priznanje – bio je to uslov da bude razmenjen. „Sama činjenica da Amerikanci pregovaraju o njegovoj razmeni dokaz je da je on špijun“ – kaže politikolog Sergej Markov, blizak Kremlju. Rezultat ove afere je dakle „totalna diskreditacija izvesnih boraca za ljudska prava“.

Međutim i Vašington je od ruskih špijuna tražio priznanje. Tako sada Amerikanci imaju na samo njihova lažna već i prava imena. „Sjedinjene Države g. Vladimir Gurjev, a/k/a Ričard Merfi. Kao Ričard Merfi, Gurjev je zajedno sa svojom suprugom Lidijom (Sintija Merfi) živeo u jednom predgrađu Menhetna. Merfijevi su živeli tipičnim američkim životom, gajili odlične odnose sa komšijama – i hortenzije.

Ana Čepmen, rođena Kuščenko nema lažno ime. Svojevremeno se bila udala za jednog mladog Engleza – brak se doduše raspao, ali od tada nosi prezime Čepmen i ima britansko državljanstvo.

Moskva je nju i ostale dočekala kao heroje. Svaki od njih će dobiti stan i 2.000 dolara mesečno – bar tako glasi obećanje. Međutim Ana Čepmen se u Moskvi neće dugo zadržavati. Njen advokat Robert Baum kaže da želi u Veliku Britaniju, tvrdi Špigel.

Pripremila Dijana Roščić

Odg. urednik: Jakov Leon