I u Majncu, glavnom gradu pokrajine Rajnland-Falc važi pravilo: ko ima krov nad glavom, trudi se da ga zadrži – čak i ako stan više ne odgovara potrebama. Sve manje ljudi se seli u gradu sa nešto više od 220.000 stanovnika.

Komunalno stambeno preduzeće Mainzer Wohnbau upravlja sa oko 11.000  stanova. „Trenutno se mesečno otkazuje samo između 45 i 55 stanova“, kaže direktor Roman Beker. Stopa promene stanara pala je na ispod šest odsto, što ukazuje na to da je tržište zakupa stanova gotovo potpuno stalo.

Pored toga, i u Majncu se gradi premalo novog stambenog prostora, pa su šanse za one koji traže stan sve lošije. 

Novi stan, stara kirija

Wohnbau Mainz je zato pokrenuo novi program pod nazivom„Budućnost kod kuće 55+“. Stariji ljudi kojima je potrebno manje prostora, jer su im se deca u međuvremenu odselila, menjaju svoje velike stanove sa mladim porodicama.

Ključna stvar: „Mi smo jedna od retkih stambenih firmi u Nemačkoj koja stanarima garantuje da će pri prelasku u manji stan dosadašnja cena kirije (Kaltmiete) ostati ista i dodatno isplaćujemo bonus za selidbu od 1.500 evra“, objašnjava Beker.

Na primer: četvorosoban stan od 85 m² sa kirijom od 850 € može da se zameni za dvoiposoban stan od 65 m² sa kirijom od 650 €, što donosi godišnju uštedu od 2.400 €.

Osim toga manje kvadrata znači i manje troškova za grejanje, struju i drugo.

Smanjenje prostora treba da se isplati 

Stambeno preduzeće iz Majnca je ovim konceptom unapredilo raniji model. Pet godina je postojao „Program razmene stanova za seniore“, ali bez značajnih uspeha.

Glavni problem: nakon selidbe iz stana u kojem se dugo živelo, cena po kvadratu novog i manjeg stana često je bila znatno viša. Zadržavanjem stare kirije, na primer u novom malom stanu može značiti uštedu od nekoliko hiljada evra godišnje. 

Pored toga, novi stan se predaje renoviran i sa malo ili nimalo barijera. Takođe, ne plaćaju se duple kirije niti važi uobičajeni otkazni rok.

Pilot-projekat počeo

Procenjuje se da bi oko 2.700 starijih zakupaca moglo da se preseli u manji prostor, dok na drugoj strani oko hiljadu porodica bezuspešno traži četvorosobne stanove. Preduzeće trenutno kontaktira potencijalne kandidate. Planirano je da projekat za sada traje  24 meseca i obuhvati 100 stanova.  

Wohnbau Mainz od ovoga ne profitara u finansijskom smislu. „To radimo jer kao komunalno preduzeće imamo i socijalni zadatak“, dodaje Beker.

Ko blokira stambeni prostor, osim seniora? 

Rajner Braun je pažljivo proučio model iz Majnca. On je predsednik upravnog odbora privatnog instituta Empirica iz Berlina koje se finansira  izradom studija za klijente kao što su banke, osiguravajuća društva, ministarstva i udruženja iz građevinskog sektora.

„Problem u svim atraktivnim velikim gradovima je što su postojeće kirije, zbog regulacije cena, daleko ispod stvarne tržišne vrednosti“, kaže Braun. 

On kaže da ne ostaju samo seniori u starim stanovima, već i ljudi koji menjaju mesto boravka. „Oni ne otkazuju stan jer se možda vrate nakon probnog rada u drugom gradu – a tada više ne bi našli ništa pristupačno. 

Postojeći ugovori su postali neka vrsta hartija od vrednosti kojima vrednost sigurno raste“, smatra Braun.

Braun pominje još jednu grupu koja doprinosi nestašici: „To su ljudi preko 40 godina, često razvedeni, uglavnom urbani intelektualci, koji su u vezi, ali ipak žive odvojeno“, objašnjava on.

Takvo domaćinstvo može sebi da priušti dva stana ne samo zbog visokih prihoda, već prvenstveno zbog niskih kirija po starim ugovorima. Oboje znaju - u slučaju raskida više ne bi pronašli uporediv stan.

Kriva je politika

U modelu iz Majnca Braun zato ne vidi koncept za budućnost. „Za učesnike u razmeni se to naravno isplati. Ali model se bori samo protiv simptoma, a ne protiv korena problema“.

Naprotiv: ako bi se ideja primenila masovno, nedostajalo bi kapitala za novogradnju ili sanaciju, smatra stručnjak i ističe:

„Visoke kirije kod novih ugovora imaju dva uzroka: visoke troškove i nestašicu. Za oboje su suodgovorni država i komune, jer one postavljaju pravila za gradnju i stalno ih pooštravaju“.