Plašimo se „jačanja frontova“ nakon što je Kosovo uvelo carine na robu iz Srbije i BiH, kaže za DW Knut Flekenštajn, socijaldemokratski poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Albaniju. On regionalnu privrednu saradnju naziva „ključnom“, a uvođenje carina „korakom nazad“.

„Razočaranje odbijanjem članstva u Interpolu, ali i zbog odlaganja procesa vizne liberalizacije – koji je za žaljenje – ne sme da ishoduje ishitrenima ad hok reakcijama“, upozorava Flekenštajn.

Vlada u Prištini je prošle sedmice uvela carine od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, što de fakto znači prestanak legalnog uvoza srpske robe na Kosovo. To je izazvalo proteste Srba severno od Ibra.

„Međunarodna zajednica želi da vidi stabilno Kosovo – to bi se pozitivno odrazilo na proces priznanja [nezavisnosti]“, dodaje nemački evroparlamentarac. „Isto tako očekujemo od Srbije, ako ne da podrži, onda barem da ne ometa težnje Kosova na putu ka potpuno priznatoj državi. Mirno susedstvo ove dve zemlje je ključno za mir na Balkanu.“

Govoreći o tome zašto još nema vizne liberalizacije za Kosovo, Flekenštajn za DW navodi da bi „frustracija stanovništva bila razumljiva“ ukoliko do kraja godine ne bude vizne liberalizacije. „Evropska komisija kao i Evropski parlament saglasili su se sa viznom liberalizacijom. Tragično je ako Savet EU, to jest pojedine članice, ne bi podržale ove pozicije.“

Članice EU, dodaje Flekenštajn, moraju biti svesne „političke odgovornosti za razvoj Balkana. Napreci moraju voditi viznoj slobodi, kako ljudi tamo ne bi izgubili bodrost i poverenje u Evropu.“

Politika proširenja i posle izbora

Knut Flekenštajn dodaje da očekuje „pretežno pozitivne“ reakcije u Evropskom parlamentu na izveštaje o napretku zemalja takozvanog Zapadnog Balkana koji su pred poslanicima u sredu (28. novembar). U četvrtak bi EP trebalo da, nakon rasprave, usvoji rezoluciju o Srbiji. Inače na izveštaj Dejvida Mekalistera, izvestioca EP za Srbiju, podneto je 239 amandmana od kojih je 27 kompromisnih uvršteno u finalnu verziju teksta.

On je, govoreći o utisku koji postoji i u Prištini i u Beogradu – da je suprotna strana povlašćena u dijalogu – rekao: „Niko ne sme da se zavarava – zajedničke budućnosti u EU može biti samo ako obe strane čine pomake i dođu do rešenja u dijalogu.“

Na pitanje da li očekuje promene stava prema proširenju nakon evropskih izbora na proleće, socijaldemokratski poslanik EP kaže da su „desne, antievropske snage znatno ojačale u zemljama EU“. No on i nakon izbora za EP „računa sa jasnom većinom za politiku proširenja“.

la/nr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android