Nemački kancelar Olaf Šolc u utorak (27.2.) je imao sastanke izvan velike političke scene: na primer, posetu nemačkom arhivu dnevnika u Emendingenu ili fudbalskom klubu Frajburg. Međutim, ipak je morao da se oglasi o pitanju svetske politike.

Posle glasnog razmišljanja Emanuela Makrona o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, zaprepašćenje se širi po Evropi – u Mađarskoj, Češkoj ili Poljskoj, u Italiji i Švedskoj. Pa i u sedištu NATO.

A Šolc je objasnio šta je za njega bilo i ostalo nepromenljivo, „naime, da na ukrajinskom tlu neće biti kopnenih trupa, vojnika koje će tamo slati evropske države ili države NATO“.

Nemačke vojnike da i ne pominjemo. Šolc je to i u ponedeljak potvrdio: toga, kaže, biti neće. To je ono iza čega stoji.

Na kraju krajeva, kako kaže kancelar, postoji fundamentalna razlika: onaj ko isporučuje oružje, taj pomaže Ukrajini da se odbrani od ruskog napada. A svako ko tamo šalje vojnike i sam postaje strana u ratu. Nemački kancelar tu mogućnost isključuje.

Nema nemačke „čizme na zemlji“

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus na pitanje o nemačkim vojnicima za Ukrajinu jasno kaže. „Da, to isključujem. To je bila nemačka pozicija od početka. ’Čizme na zemlji’ nisu opcija za Saveznu Republiku Nemačku.“ Pistorijus ujedno izričito zahvaljuje generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu što se i on pobrinuo da sve bude jasno.

Dakle, jasno „ne“ nemačke vlade. Ali čak i kada bi htela da pošalje vojnike, bila bi potrebna većina u Bundestagu. Uostalom, Nemačka ima vojsku koja odgovara parlamentu.

Crvene linije ostaju

U debatama o Ukrajini, kancelar je često bio prinuđen da reaguje – setimo se krstareće rakete „Taurus“ ili tenka „Leopard“. Ovoga puta, međutim, i opozicija i vlada pridružuju se kancelaru i isključuju mogućnost raspoređivanja nemačkih vojnika.

To važi i za evropskog političara Antona Hofrajtera (Zeleni), koji inače voli da kritikuje kancelara. On upućuje jasne reči kada je u pitanju debata o kopnenim trupama: smatra da je to potpuno nepotrebno, da samo plaši stanovništvo.

Za lidera Zelenih Omida Nuripura, pitanje kopnenih trupa jednostavno „nije tema“.

Ekspert za spoljnu politiku SPD Mihael Rot govori o „fantomskoj debati“. Rot je za javni servis ARD rekao da je razgovarao s mnogim stručnjacima na svojim putovanjima u Ukrajinu i da niko od njih nije zahtevao kopnene trupe.

Lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenih dodaje: „Državničko ponašanje nije u jakim rečima, već u konkretnoj podršci.“

Političar CSU Florijan Han za „Velt-TV“ naglašava: „To je, naravno, i dalje crvena linija.“

Političar CDU Roderih Kizeveter za ARD kaže da je Ukrajini prvenstveno potrebno oružje i municija većeg dometa. Kada Evropa to konačno bude isporučila, naglašava, onda se više neće postavljati pitanje kopnenih trupa.

Makron je prešao granicu, kaže političarka CDU Serap Giler, a to ne ide na ruku nemačkoj debati.

Tema je nešto drugo

Izražava se dakle žaljenje što se pažnja skreće s prave teme: masovnije i brže isporuke oružja. Šolc to forsira kod evropskih partnera, uključujući i Francusku.

Konferencija u Parizu je zapravo bila najavljena kao znak evropskog jedinstva – dan posle od toga nije ostalo ništa, kaže političar Zelenih Hofrajter. Makron je skrenuo pažnju sa suštinskih stvari, a sve to „jednostavno ponovo pokazuje da su Evropljani nekoordinisani i slabi“.

Političar CSU Han smatra da je Francuska prozvala Nemačku. Ekspert za spoljnu politiku CDU Kizeveter ide još dalje. Prema njegovom mišljenju, nemačko-francuski odnosi nikada nisu bili tako loši kao danas. Nedostaje „liderstvo u partnerstvu“.

Makronove egzibicije

Ciljana višeznačnost? Ali, zašto je francuski predsednik rekao to što je rekao? Sam Makron to naziva „strateškom dvosmislenošću“, odnosno – ne da nikome da mu vidi karte. Sve je moguće, sve što pomaže u postizanju ciljeva: to bi onda bio i signal Rusiji da ne može biti sigurna ni u šta kada se radi o reakciji Zapada.

Dan kasnije, međutim, od te višeznačnosti jedva da je išta ostalo. Umesto toga, ono što se najviše pamti jeste francuski predsednik koji se dotakao tabua.

kk/dr (ard)