Uzmite kao osnovni sastojak nedavni završetak fiskalne stimulacije Evropske centralne banke (ECB), dodajte istorijski niske kamate i pospite po tome malo američko-kineskog trgovinskog sukoba, kao i ekonomskog uticaja Bregzita i italijanske ekonomske krize. Pomešajte sve to i začinite prognozama o recesiji u Nemačkoj i otvorenim pitanjem kako Evropska unija da reaguje na sve te globalne ekonomske izazove. Pecite na visokoj temperaturi, pokušajte da izbegnete uzlet desno-populističkih stranaka u Evropi i na kraju sve to poslužite na pladnju socijalnog nezadovoljstva.

Tržišta se bore sa zalogajem tog specijaliteta.

Vol strit njuši nevolje

Krivulja prinosa SAD, koja može da se posmatra i kao lakmus-papir raspoloženja na Vol stritu promenila se po prvi put nakon 2007. Kada kratkoročne državne obveznice donose više nego dugoročne, tada možemo da budemo sigurni da ulagači polaze od toga da će uskoro da se dogodi ekonomski slom, što će centralne banke da prisili na dugoročno sniženje kamata. Mnogi već za sledeću godinu prognoziraju smanjenje američke privrede.

I Nemačka je u drugom tromesečju ove godine primetila prve znake recesije. Isto tako i Velika Britanija. Jedino se evrozona još kako-tako drži iznad granica recesije. Nemačka privreda, četvrta po veličini na svetu, smanjila se za 0,1 odsto. Teško je očekivati da će treće tromesečje da donese neke promene, a dva tromesečja uzastopnog pada zvanično se zovu recesija. Na izvoz otpada gotovo polovina nemačke ekonomije, a nemački luksuzni automobili i sofisticirane mašine još uvek su globalni nemački prodajni aduti.

Za sve je kriva Nemačka?

Nemački globalni profiti su poslednjih godina često ulagani u zemlje tzv. Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Slovačka, Češka) koje su u međuvremenu zajednički postale najvažniji nemački trgovinski partner.

Evropska centralna banka neće skoro podizati kamate, što je možda loša vest za štediše, ali je dobra za ulagače u zemlje centralne i istočne Evrope gde je ekonomski rast bio snažniji nego na ostatku kontinenta.

Ali usporeni rast na zapadu Evrope već je uticao na usporeni rast i u zemljama centralne i istočne Evrope. Posljednji kvartal je prvi od 2016. u kojem je rast usporen u šest zemalja tog dela kontinenta: Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

Pad i na istoku

Usporavanje rasta je u Poljskoj i Slovačkoj izraženije nego što su to ekonomisti očekivali. Situacija je nešto bolja u Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Problem je u tome što su zemlje centralne i istočne Evrope zbog velikog obima izvoza u Nemačku zavisne od situacije u toj zemlji.

„Dvadeset do 30 odsto izvoza ide u Nemačku“, kaže analitičar Erste banke Zoltan Arokčalaši. Ipak, on istovremeno dodaje da su privrede tog dela Evrope zbog pojačane domaće potražnje u poslednje vreme smanjile svoju zavisnost od nemačke ekonomije. Za to bi trebalo zahvaliti povećanju plata i većoj stopi zaposlenosti.

Uprkos tome: „Mislim da će čitav region centralne i istočne Evrope u nastupajućim tromesečjima pogoditi recesija“, kaže Arokčalaši. Tome bi trebalo dodati i rast plata uzrokovan nedostatkom stručne radne snage, što je, kako tvrdi BNP Paribas Real Estate, problem u čitavom region.

Osetljiva automobilska industrija

Jedna od prednosti tih ekonomija jeste i sopstvena valuta koja može bolje da reaguje na oscilacije na globalnim tržištima. To se jedino ne odnosi na Slovačku koja je od 2014. deo evrozone. U Slovačkoj, čija privreda se u velikoj meri oslanja na automobilsku industriju, posledice smanjenja rasta u Nemačkoj su najvidljivije. „Slovačka oseća uticaj globalnog pada rasta i stagnacije u Nemačkoj“, kaže analitičar VUB banke Mihal Lehuta za Rojters. Automobilska industrija u Slovačkoj, s pogonima koncerna Folksvagen s markama VW, Audi i Porše, kao i Pežo, Kia i Jaguar Land Rover, beleži smanjenje proizvodnje.

-pročitajte još: Znak za uzbunu u nemačkoj privredi

Te probleme na svojoj koži ne osećaju u Poljskoj i Mađarskoj. Te zemlje ne zavise u toj meri od nemačke automobilske industrije, ali je i tamo Nemačka prisutna kao najznačajniji trgovinski partner. Ali u tim zemljama vlastodršci u rukavu imaju oprobano sredstvo: povećanje javnih izdataka. Pogotovo ako se na umu ima činjenica da su u Poljskoj u oktobru opšti izbori.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android