Svaki motorički pokret počinje u mozgu, pa tako i pokreti pri plivanju, bilo da je reč o kraulu, prsnom ili leđnom stilu. Da bi telo bilo stabilno u vodi, mozak mora munjevito da obradi sve signale tela koje nervi šalju o položaju tela u prostoru, kako bi iz tih informacija generisao nove impulse za pokrete.

To je kod plivanja teže nego kod trčanja ili vožnje bicikla, jer ne postoji čvrsta podloga. Pokreti pri plivanju su takođe složeni i zahtevaju dobru koordinaciju kako bi se brzo kretali i ne bi tonuli.

Postoji nekoliko manjih studija koje ukazuju na to da plivanje poboljšava funkciju mozga i doprinosi mentalnom zdravlju.

Hrana za moždane ćelije

Povećan protok krvi u mozgu takođe dovodi do formiranja posebnog faktora rasta, „neurotrofičnog faktora iz mozga", ili skraćeno BDNF. Taj protein deluje kao hrana za mozak, kaže neurobiolog Martin Korte sa Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu:

On ne samo da štiti postojeće nervne ćelije i sinapse – dakle, veze između nervnih ćelija koje su mozgu potrebne za prenos signala već takođe podstiče stvaranje novih veza. Što je više BDNF-a, to bolje funkcionišu logičko i apstraktno razmišljanje, organizaciono razmišljanje i pamćenje.

Plivanje smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti

Te nove veze mogu da suzbiju procese starenja, kaže neurobiolog Korte. S jedne strane, stvara se rezerva sinapsi koje mozak može da iskoristi kada druge propadnu. S druge strane, sport - naročito intenzivan sport poput plivanja - podstiče cirkulaciju. To ne samo da poboljšava snabdevanje hranljivim materijama, već i stimuliše uklanjanje naslaga. Istraživač iz Braunšvajga naglašava: plivanje ne može potpuno eliminisati rizik od Alchajmerove bolesti, ali ga može smanjiti.

Pored toga, u hipokampusu se formiraju nove nervne ćelije. Ova moždana struktura, koja je zbog svog oblika dobila ime „morski konjić", važna je za prelazak sa kratkoročnog na dugotrajno pamćenje. Tu se sadržaji iz kratkoročnog pamćenja proveravaju i, ako su dovoljno značajni, čuvaju se u dugoročnom pamćenju, odakle mogu kasnije biti pozvani. Hipokampus takođe ima koristi od fizičke aktivnosti, posebno kada se aktiviraju velike mišićne grupe, kao što je slučaj sa plivanjem.

Poboljšava raspoloženje

Plivanje, kao i drugi sportovi - dovodi do oslobađanja serotonina. Serotonin je neurotransmiter, on utiče na percepciju bola, ritam spavanja i buđenja - i raspoloženje. Plivanje je, međutim, posebno opuštajuće, jer morate da se koncentrišete na pokrete kako ne biste progutali vodu, kaže Brita Bulman, lekarka i ekstremna plivačica iz Rostoka. Fokusiranje na ravnomerne, ciljno orijentisane pokrete trenira pažnju - onaj ko pliva, potpuno je u sadašnjem trenutku. Negativne misli nestaju.

Redovno i kontinuirano

Da bi se osiguralo da plivanje ima pozitivan efekat na rad mozga, neurobiolog Martin Korte preporučuje tri do četiri treninga nedeljno. Ali pritom naglašava: morate da vežbate u vodi, morate da se potrudite. Onda je dovoljno 20 minuta. Poređenja radi: za isti efekat je neophodno 40 minuta trčanja ili čak 60 minuta vožnje biciklom. Utoliko je plivanje veoma efikasna metoda za treniranje mozga, kaže Korte.

Vodeni sportovi čak i ako imate srčanih problema

Čak i ljudi sa srčanim problemima mogu imati koristi od vežbanja u vodi, ako se pridržavaju određenih mera opreza i pre toga dobiju „zeleno svetlo" od svog lekara za umereni trening.

Nemačka fondacija za srce preporučuje da se u vodu ulazi polako i ne izlazi naglo, kako bi se cirkulacija prilagodila pritisku vode. To je zato što hidrostatički pritisak dovodi do toga da se krv iz delova tela koji su dublje u vodi potiskuje u gornje delove tela. Kada se izlazi iz vode, krv se vraća u noge i karlični deo, a krvni pritisak blago opada. To može dovesti do ubrzanog otkucaja srca i vrtoglavice.

Sportske grupe za srčane bolesnike obično treniraju samo u vodi do struka, pacijenti imaju čvrst oslonac, što pruža sigurnost. Voda takođe olakšava stajanje na jednoj nozi, trčanje unazad ili skakanje: ono što ne funkcioniše u sportskoj sali, funkcioniše u bazenu, prema iskustvu Brite Bulman, koja u Rostoku vodi grupu za srčane bolesnike.

Za njih je voda istovremeno oslonac i otpor. Pokreti protiv pritiska vode su teži, pa su mišići više angažovani. I to dugoročno trenira srce i cirkulaciju. Pored toga, primetno se rasterećuju zglobovi, diskovi i pršljenovi. Plivanje je, dakle, vežba za celo telo - od glave do pete i u bilo kom uzrastu.