Deluje kao neka vrsta odgovora na izjave pojedinih zapadnih zvaničnika: predsednik Aleksandar Vučić kaže da „nam neće dozvoliti ulazak u EU bez jasno rešenog pitanja granica“ i navodi da će „narod najverovatnije na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome“. Podseća da su neke zapadne diplomate naglasile da će Srbija morati da sklopi pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, a da to podrazumeva i rešeno pitanje granica.

Kako god, priča o referendumu je pokrenuta, ali je zanimljivo da nije izazvala previše političkih reakcija. Oglasio se tim povodom ministar Rasim Ljajić koji smatra da „nije realno očekivati da se tokom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu dođe do nekog kompromisnog rešenja i zato bi referendum možda bio dobro rešenje“.

Kako bi glasilo pitanje?

Osnovna začkoljica svakog referenduma je formulacija pitanja i od toga zavisi da li je referendum još jedna manipulacija vlasti ili će građani zaista odlučivati o tako važnom pitanju. Međutim, čak i jasno referendumsko pitanje može biti dvosmislena. Da li bi se moglo očekivati referendumsko pitanje bude: „Da li ste za potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta sa Prištinom?“ što bi bilo podložno tumačenjima šta taj sporazum znači.

Imajući na umu istorijsku važnost pitanja, Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative za DW kaže da pitanje mora biti što jasnije: „Šta bi značilo da li ste ili niste za potpisivanje sveobuhvatnog dokumenta, ako se u samom referendumskom pitanju ne konstatuje šta bi mogla da bude sadržina tog dokumenta?“, pita se on.

„Dakle, dao bi se legitimitet Vladi Srbije da potpiše takav dokument, građani bi se o tome izjasnili, a ne bi imali nikakav uticaj na to kako bi taj dokument izgledao. Vlast može da pribegne takvoj meri, da izdejstvuje podršku, a da onda nastavi pregovore, ali to niti doprinosi stabilnosti niti je rešenje“, dodaje Proroković.

Kosovo „skriveno“ u ustavnim promenama?

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić ne može da zamisli da Vučić organizuje referendum na kojem bi građani zaista o nečemu odlučivali. „Taj referendum će biti samo nastojanje da potvrdi svoju politiku. Da li će to biti samo referendum o tom međudržavnom ugovoru – koji će on nesumnjivo predstaviti kao nešto što afirmiše Zajednicu srpskih opština i reći da to nije nezavisnost Kosova? Ali to je sad stvar njegove veštine kako će taj ugovor predstaviti građanima.“

 - pročitajte još: Zašto Berlin ćuti oko ubistva Ivanovića?

No postoji i druga varijanta – da se ustavno-pravni položaj Kosova promeni u sklopu obuhvatnih reformi Ustava koje ionako zahtevaju referendum. Oblast pravosuđa je, prema akcionom planu za pregovore sa EU, trebalo reformisati do kraja prošle godine, ali se oteglo. Reforma je stoga izvesna do kraja ove godine pa je jedna od teorija da će se među njima sakriti pitanje Kosova. I to je moguće, smatra Antić, ukoliko Vučić proceni da je nepopularno da na referendum ide sa jasnim pitanjem samo o Kosovu.

„Moguće je da se na tako indirektan način izbegne konkretno pitanje, ali to niti će doprineti rešavanju kosovskog problema niti stabilizaciji prilika u zemlji“, dodaje Dušan Proroković.

Dijalog ne isključuje referendum

Takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu još uvek traje, ali su slabi izgledi da iznedri neko genijalno ili makar kompromisno rešenje unutar Srbije. Da li je taj dijalog bio samo gubljenje vremena? Izjave o nedostatku rešenja, i stoga potrebi za referendumom, Čedomir Antić vidi kao komične: „Čitav taj dijalog je zamišljen tako da ne bude dijaloga. Imamo određenu grupu ljudi ovlašćenu od predsednika države koji idu okolo i razgovaraju sa drugim grupama ljudi. Odu malo kod pravnika, pa slušaju šta oni govore i klimaju glavama. Odu kod sportista, slušaju šta oni govore i klimaju glavama...“

Antić dodaje da je cilj simulacija kako se „narod pita“ jer tako može da se „izduva balon nezadovoljstva koji postoji oko Kosova, i da se onda preseče onako kako želi Aleksandar Vučić“. Antić smatra da je pomenuti unutrašnji dijalog mogao dovesti i do referendumskog pitanja, ali je u tom slučaju on „morao da započne u srpskom parlamentu, a ne da tamo imamo situaciju u kojoj klovnovi i strašila vlasti napadaju ono malo opozicije koja tamo postoji“.

  - pročitajte još: Gašenje kosovskog požara

Dušan Proroković je i sam bio skeptičan oko unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, ali ukazuje da se tamo ipak čulo nešto što liči na konsenzus: „Devedeset odsto učesnika je jasno i nedvosmisleno reklo da Srbija ne bi trebalo da pristaje na nove ustupke. Takođe, tu se čulo da se kosovska kriza mora rešavati u kontekstu raspada Jugoslavije, a ne nekim separatnim srpsko-albanskim pregovorima. Tako da se ipak uobličio stav pravnika, filozofa, politikologa, i donekle ekonomista, bar onih koji su učestvovali. Ne možemo reći da naša Vlada nije dobila neki stav i poruku u kom pravcu da se kreće.“

Odluka samo na referendumu

Valja razrešiti dilemu i da li je referendum o Kosovu neophodan ili će i on zavisiti isključivo od procene vlasti. A bar do sada se u takvim procenama uvek više vodilo računa o stranačkom, a manje o nacionalnom interesu. Čedomir Antić smatra da će referenduma ipak biti, ali da je to referendum nedemokratske i autoritarne vlasti koji se svodi na aklamaciju već donete odluke.

„To je referendum u kojem će svi biti na jednoj strani, u kojem neće biti formulisano normalno pitanje, i to će  biti referendum u kome će tih milion ljudi koji podržavaju svaki autoritarni režim igrati kolo ispred biračkih mesta i slaviti nešto što ne razumeju“, oštar je Antić.

Ukoliko je reč o promeni Ustava, o priznavanju Kosova, smanjivanju državne teritorije, promeni granice – onda je takav referendum obavezan, podseća Dušan Proroković. „Uvek je bolje kod ovakvih stvari ići na referendum nego donositi odluke u parlamentu, ili čak u Vladi, što je loša tendencija u balkanskim državama poslednjih godina.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android