Reforma Ustava u oblasti pravosuđa bi, prema najavama iz Ministarstva pravde, trebalo da bude spremna za referendum do proleća. Tada najkasnije moraju da se održe redovni beogradski izbori. A možda se i jedno i drugo desi ranije – početkom avgusta je Blic preneo saznanja da Vučić hoće na gradske izbore već u januaru. Spajanje izbora za gradske odbornike i ustavnog referenduma bi nesumnjivo omogućilo Vučiću da opet bude na svakoj banderi, da još jednom svojim likom povuče listu naprednjaka.

Tekst predloženih promena u oblasti pravosuđa trebalo bi da bude poznat do kraja godine te će biti prosleđen Venecijanskoj komisiji, kaže pomoćnik ministarke pravde Čedomir Backović koji je zadužen za pregovaračko poglavlje 23. Nakon toga će, kako procenjuje, za skupštinsku proceduru i referendum biti potrebno „četiri do šest“ meseci.

„Sam formalni proces promene Ustava, koji je prilično zahtevan, diktira da bi bilo izuzetno logično i praktično da se o jednom trošku menja Ustav – a ne da se menja sada za pravosuđe, sutra za državnu upravu, prekosutra za ekologiju“, kaže Backović za DW. Dodaje da se o drugim promenama Ustava priča i piše u medijima, ali da je Ministarstvo čiji je funkcioner nadležno jedino za oblast pravosuđa.

Šta je sve u paketu?

U bućkurišu najava i špekulacija je i takozvani „unutrašnji dijalog“ o Kosovu pa se postavlja pitanje da li bi menjanje ili brisanje preambule Ustava takođe moglo da bude tema referenduma. Osim toga, Vučić je još kao premijer pominjao potrebu da se smanji broj narodnih poslanika.

Deo opozicije strahuje da će Vučić, po ugledu na Erdogana sa kojim deli simpatije prema kariranim sakoima, pokušati da promeni i čitav politički sistem tako da sa Andrićevog venca i formalno bude nadređen Vladi. Ili pak sasvim suprotno – da se predsednik više ne bira na direktnim izborima, čime bi Vučić uklonio nagaznu minu na koju su stale i prethodne vlasti – one nisu padale na parlamentarnim već na predsedničkim izborima.

Opozicija je gurnuta u dilemu – da li da uopšte učestvuje u radu na izmenama Ustava koje su istovremeno stvar ozbiljna i neophodna, ali i deo šire političke igrarije. Pokret slobodnih građana je isprva učestvovao u javnim raspravama o oblasti pravosuđa. No, kako za DW navodi njegov lider Saša Janković, taj pokret neće više učestvovati ni u zakonom propisanoj proceduri jer je „Aleksandar Vučić pozivom na lažni dijalog zloupotrebio izmene Ustava za svoje političke potrebe“.

„Neverovatno, jednim potezom zaključao je dva izuzetno značajna procesa za ozdravljenje države i društva – privatizovao je pisanje Ustava i obesmislio ideju dijaloga. Čovek koji svakim svojim potezom ruši ustavnost i podsmeva se dijalogu ne može da bude nosilac ni jednog ni drugog. Dogovor s palikućom kuću ne gradi“, dodaje Janković.

Prema ranijim objašnjenjima iz njegovog pokreta, u saradnji sa Demokratskom strankom zapelo je upravo zbog najave da će demokrate svoju viziju ustavne reforme pravosuđa dostaviti javnosti, ali i predsedniku republike.

Predsednik DS Dragan Šutanovac navodi da je njegova stranka izradila predlog promena Ustava u oblasti pravosuđa jer je sadašnje stanje u toj oblasti „potpuno neodrživo i sa aspekta interesa nezavisnog sudstva, ali i daljih evropskih integracija za koje se DS zalaže od svog formiranja“. Međutim njemu tempo koji nameće Vlada deluje kao namerno „zbrzavanje“ kako bi se referendum o ustavnim promenama održao zajedno sa beogradskim izborima.

Vučić – nezvanični nosilac liste

„Uz jaku medijsku kampanju za promenu Ustava, to bi za SNS bio dodatni vetar u leđa i za beogradske izbore na kojima, sve su prilike, SNS gubi vlast ukoliko ne pribegne nekoj prevari – a to upravo može da bude referendum“, navodi Šutanovac za DW. Da li će, uz neophodne izmene pravosuđa, vlast prošlepati još neke izmene Ustava? O tome, kaže lider DS, može samo da se nagađa s obzirom da druge izmene Ustava mogu, ali ne moraju da se donose u skorije vreme.

Bojan Klačar, analitičar CeSID-a, smatra da nije realno da krupne ustavne promene koje bi dirale u zvanični status Kosova i Metohije i politički sistem budu sprovedene već početkom sledeće godine. Ne samo da je premalo vremena za raspravu u društvu koju zagovara upravo Vučić, već SNS još nema jasan koncept obuhvatnih promena i teško da na ovim temama može da poentira kod biračkog tela. Ali šta god bilo tema ustavnog referenduma, ne bi bilo iznenađujuće da on ide u paketu sa beogradskim izborima, smatra Klačar.

„To je strateški dobro za SNS jer podiže vidljivost onoga što oni interpretiraju kao državotvornu politiku Aleksandra Vučića. Istovremeno, tako se podiže legitimitet ustavnih promena jer postoji rizik od male izlaznosti ukoliko se one ne povežu sa izborima. Povrh toga, to spajanje bi populistički bilo predstavljeno kao ušteda novca“, navodi Klačar za DW. Dodaje da bi Vučić, kao neka vrsta nezvaničnog „nosioca liste“, pomogao da se dodatno zataškaju razne afere gradskih vlasti.

Guranje ustavnih promena kroz Skupštinu ne bi trebalo da bude problem za vladajuću većinu – pogotovo ukoliko u prvoj turi ne sadrže osetljiva politička pitanja. Dvotrećinska većina iznosi najmanje 167 poslanika, a vladajući u sedam poslaničkih grupa imaju 159 mandata. Van poslaničkih grupa je još devetoro poslanika, među njima i „odmetnici“ iz Nove Srbije i ostaci DSS.

Sa zvanično opozicione strane podrška bi mogla da dođe od dvojice poslanika Ugljaninove SDA Sandžaka – ta stranka je nakon predsedničkih izbora nagrađena ulaskom u vlast sa SNS u Novom Pazaru. LDP i LSV, koje drugi opozicionari optužuju za očijukanje s Vučićem, imaju ukupno sedam poslanika.

*u subotu na DW čitajte: Reforma pravosuđa - osnova nezavisnosti sudstva ili mimikrija?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android