Iran se suočava sa mogućom promenom politike nakon izborne pobede umerenog predsedničkog kandidata Masuda Pezeškijana (69). Bivši ministar zdravlja Pezeškijan osvojio je u drugom krugu izbora 53,7 odsto odnosno 16,4 miliona glasova, dok je ultrakonzervativni protivnik Said Džalilij osvojio 13,5 miliona glasova odnosno 44,3 odsto. Pezeškijan je vodio i u prvom krugu. Ekonomska kriza u Iranu bila je fokusu debata tokom izborne kampanje

Želi da povrati poverenje naroda

„Pružićemo ruku prijateljstva svima", rekao je Pezeškijan posle pobede na izborima. „Hajde da svi radimo za napredak zemlje. Politički konkurenti su takođe braća.

Pezeškijan je u TV debatama sebe opisao kao konzervativnog političara koji, međutim, veruje da su reforme neophodne. Obećao je manje konzervativan odnos prema nošenju hidžaba u Iranu, nakon masovnih protesta koji su pokrenuti 2022. posle smrti mlade Kurdkinje Đine Mahse Amini. Takođe, istakao je da želi bolje odnose sa Zapadom i potencijalno postigne novi nuklearni sporazum sa svetskim silama.

Bezuslovana lojalnost vrhovnom verskom vođi

Međutim, s obzirom na složenu političku situaciju i moćne interesne grupe u Iranu, nejasno je u kojoj meri se od Pezeškijana može očekivati značajna promena kursa. Za razliku od mnogih drugih zemalja, u Iranu predsednik nije šef države. Prava moć je koncentrisana u verskom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju, i  njemu je Pezeškijan izrazio svoju bezuslovnu lojalnost.

Tokom drugog predsedništva Mohameda Hatamija (2001-2005), Pezeškijan je bio ministar zdravlja. Uprkos svojoj umerenoj retorici, on je dao podršku moćnoj Revolucionarnoj gardi, elitnim vojnim snagama Irana, i u aprilu pohvalionapad bespilotnim letelicama i raketama na Izrael - najvećeg neprijatelja Irana.

Pezeškijan dolazi sa severozapada Irana. Tokom Prvog zalivskog rata sa susedom Irakom, završio je studije medicine i takođe je služio na frontu. Posle rata nastavio je da radi kao lekar i izgradio karijeru kao kardiohirurg u metropoli Tabris.

On je udovac - početkom 1990-ih izgubio suprugu i jednog od sinova u saobraćajnoj nesreći. Tokom predizborne kampanje pojavljivao se sa ćerkom i unukom.

Rekordno niska izlaznost

U Iranu su održani prevremeni predsednički izbori nakon smrti predsednika Ebrahima Raisija, koji je  u maju poginuo u padu helikoptera. Takozvani Savet čuvara, moćno islamsko kontrolno telo, odobrio je za izbore samo šest od 80 kandidata. Dvojica su se povukla još pre prvog kruga.

Oko 61 milion Iranaca je u petak bilo pozvano da bira između Pezeškijana i Džalilija. Prema podacima izbornog organa, izlaznost birača bila je 49,8 odsto. U prvom krugu to je bilo samo 40 odsto - najniža vrednost od Islamske revolucije 1979. Izbore nije nadgledala nijedna međunarodno priznata posmatračka grupa.