Za trgovinu preko granice za koju su ranije bila potrebna tri brokera i tri transakcijska računa, sada je potreban samo jedan broker i jedan račun, navode potpisnici tog projekta. Izvršni direktor Montenegroberze Gojko Maksimović kaže za DW da pravi posao tek sledi. „Na taj način, stvaranjem većeg tržišta, imaćemo šta da ponudimo investitorima, jer bi sadašnji tempo pada sigurno dovodio u problem naše tržište.“

Berze zamrle

Zaista, već tri godine drastično je opala aktivnost na crnogorskoj berzi. Ona je praktično zamrla. Podaci pokazuju da onaj, ko je na primer pre pet godina uložio u berzu 100 evra, danas mu te kupljene deonice vrede gotovo sedam puta manje, odnosno tek 15 evra!? To znači da je berzanski indeks od 2007. godine pao za čak 85 odsto. Samo u ovoj godini promet je u odnosu na lani, smanjen za trećinu. Mnoge kompanije, čije su akcije u vreme investicionog buma bile veoma tražene, sada su u stečaju.

Slična je situacija i u Bosni i Hercegovini. Nakon privatizacije, tržište kapitala u toj zemlji je praktično – na početku. Berze u Sarajevu i Banjaluci u životu održava uglavnom trgovina državnim obveznicama ili obveznicama stare devizne štednje.

Ekonomski analitičari stoga ističu da do oporavka na tržištu kapitala može doći tek kada ceo region krene putem snažnog oporavka i izlaska iz privredne krize. A kako su ta tržišta mala, komentator podgoričkog nedeljnika „Monitor“ Zoran Radulović kaže za DW da je povezivanje dobra šansa da se nešto uradi, te ističe: „U ovom momentu nema preduzeća zbog kojeg bi ozbiljni investitori došli, nezavisno od toga da li ih ovde čeka jedna ili šest berzi. Možemo mi sada da dovedemo ovde Njujoršku berzu i njihove brokere, problem ostaje isti: nema šta da se kupi!“

Virtuelna tržišta

Maksimović dodaje da se planira da se čitav taj posao uvezivanja berzi iz BiH i Crne Gore realizuje u narednih 12 meseci i navodi da će, pritom, svako očuvati svoj identitet i svoje lokalno tržište. On očekuje da će i ostale berze u regionu pristupiti ovom projektu.

„Očekujemo da će se tom projektu uskoro priključiti Makedonska berza, pre svega zbog činjenice da se kod njih u upotrebu nalazi isti sistem poslovanja kao na naše tri berze, a nadam se da će i ostale berze shvatiti neminovnost tog projekta i procesa objedinjavanja, makar virtuelnog, tržištu kapitala kako bi imali makar to virtuelno slobodno tržište u regionu“, zaključuje izvršni direktor Montenegroberze.

Zvaničnici u Bosni i Hercegovini se, inače, nadaju da bi tržište kapitala u toj državi značajnije moglo da oživi ukoliko krene izgradnja nekih dijelova koridora Vc i realizacija elektroenergetskih projekata.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković